Kontroverze oko „tamiflua“

Vlade širom sveta potrošile su na milijarde dolara stvarajući zalihe leka „tamiflu“ (ili „oseltamivira“, kako glasi generički naziv) u cilju prevencije težeg oblika gripa, ukoliko se takav pojavi. Naučnici su već tada pokrenuli debatu da li je ovaj lek uopšte od koristi. Ali, sada je tim istraživača podržan od strane kompanije koja proizvodi „tamiflu“ pregledao postojeća klinička ispitivanja leka, i zaključio da smanjuje period trajanja bolesti i potrebu za bolničkim lečenjem. Time je pokrenut novi krug rasprave.

Ova reakcija proizvođača postala je okosnica kampanje dela naučne zajednice koji zagovara veću dostupnost podataka o kliničkim ispitivanjima. Među njima najglasnija je grupa Kokren, koja radi medicinske osvrte za časopis British Medical Journal. Oni smatraju da je farmaceutska industrija prikazala nerealne rezultate kliničkih istraživanja kako bi predstavila svoje lekove korisnijim nego što u stvari jesu, i da je pomenuti slučaj primer toga. Dok su drugi naučnici mišljenja da kritika grupe Kokren objavljena u BMJ nekorektno umanjuje prednosti ovog leka.

Međutim, šta poručuje istraživanje objavljeno u časopisu Lanset, koje se zasniva na podacima pacijenata koje je kompanija „Roš“ dala na uvid. Kompanija je obezbedila i deo sredstava za istraživanje, ali, kako ističu autori, dalje nije bila uključena u rad grupe.

Tim vođen epidemiologom Arnoldom Montom sa Univerziteta Mičigen pregledao je podatke devet kliničkih ispitivanja, koja sa obuvatila 4.328 učesnika. Ljudi koji su primali placebo – supstancu sa potpuno neutralnim dejstvom koja se daje prilikom ispitivanja nekog novog farmakološkog preparata – izjavili su da su simptomi infulence prošli za nešto više od pet dana u proseku, dok su se oni kojima je terapija bila „tamiflu“ osećali bolje već nakon četiri dana.

Tim je takođe našao da je među onima koji su bili zaraženi influenca virusom, „tamiflu“ smanjio rizik od hospitalizacije za 63 odsto.

Ovaj rezultat ipak zvuči poznato, analiza grupe Kokren, objavljena u BMJ prošle godine, sakupila je podatke nekoliko ispitivanja. Ta studija, koja je takođe poredila „tamiflu“ sa placebo, pokazala je da je lek smanjio trajanje simptoma sa sedam dana na 6,3 dana, ili za oko 17 sati u proseku. Ali, smanjenje rizika od hospitalizacije nije nađeno.

Oba tima su našla značajne kontraindikacije na lek, kao što su mučnina i povraćanje. Tim časopisa Lanset zaključuje da lek ima prednosti, ali da li one pretežu u odnosu na neželjena dejstva jeste nešto o čemu treba ozbiljno da se razmišlja.

Izveštaji u medijima ističu da studija časopisa British Medical Journal prikazuje lek beskorisnim, citirajući koautora Karla Henegana, direktora Centra za medicinu zasnovanu na dokazima pri Univerzitetu Oksford, koji kaže da je novac potrošen na zalihe leka u stvari „bačen novac“. Dok je u samoj studiji navedeno da rezultati „daju razlog za preispitivanje ideje o stvaranju zaliha oseltamivira... i njegove primene kao leka u borbi protiv influence“.

Da li je najnovija studija zaista nezavisna?

To zavisi od toga kome verujete. Tom Džeferson, član Kokren grupe i koautor metaanalize časopisa British Medical Journal, kaže da studiju objavljenu u Lansetu treba posmatrati u svetlu činjenice da je urađena uz pomoć sredstava kompanije „Roš“ i da su neki od autora povezani sa farmaceutskom industrijom. Naime, dva od četiri autora su prihvatila novac od kompanije odvojeno od studije, a jedan od njih je ujedno član odbora američkog farmaceutskog giganta "Gilead Sciences" sa sedištem u Foster Sitiju u Kaliforniji, koji je kreirao „tamiflu“, i ustupio lincencu kompaniji „Roš“. „Ti autori nisu neutralni“, tvrdi Džeferson.

Stjuart Pokok, statističar medicine, profesor u Londonskoj školi za higijenu i tropske bolesti i jedan od autora rada objavljenog u Lansetu u tome se ne slaže. On naglašava da kompanija „Roš“ ni u jednom smislu nije učestvovala u izradi studije, i da to što neki od koautora imaju veze sa farmaceutskom industrijom ne umanjuje njihovo iskustvo koje je presudno za dobru nauku. „Studiji su potrebni koautori stručnjaci, dobri poznavaoci influence. Javlja se velika opasnost da nezavisnost postane neznanje, ukoliko se previše insistira na tome“, dodaje Pokok.

Kuda sada?

Džeferson kaže da rad objavljen u Lansetu ne donosi ništa novo nauci i o leku „tamiflu“. „Ono što su tamo rekli već je rečeno“, podvlači on. Na drugoj strani, Pokok napominje da je njihova studija prva u kojoj su korišćeni „kompletni podaci“ ispitivanja, tako da bi trebalo „uveliko da ublaži bilo kakvu nesigurnost“ u vezi sa rizicima i prednostima leka. I da je sada na kreatorima zdravstvenih politika da odluče kako će rezultati istraživanja da upotpune regulativu.

Pokok takođe napominje da „postoji tendencija jednog antagonističkog aranžmana koji se razvija između, s jedne strane, framaceutskih kompanija koje žele da pomovišu svoje lekove, a s druge, ekstremnih aktivista koji teže kategoričnoj tvrdnji da je bilo šta što ove kompanije pronađu besmisleno“. Međutim, u stvarnosti, objektivni dokazi se nalaze između ova dva ekstrema.