Odgovori lekara, 18. 12. 2013.

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs

Poštovani čitaoci i ove srede lekari odgovaraju na Vaša pitanja. Čitajte uskoro i bukvar simptoma raznih bolesti, koji Vam pripremamo.

Savet nedelje: Angažujte se oko svog zdravlja. Više vežbajte, promenite način ishrane, pravilno rasporedite rad i odmor, prestanite sa pušenjem i ne uzimajte lekove na svoju ruku. 

Pitanje: Koje analize moramo da radimo da bismo bili sigurni da smo zdravi? Ipak često čujemo da ljudi samo odjednom saznaju da boluju od raka ili neke druge bolesti, pri čemu nisu osećali nikakve simptome koji bi ih naterali da odu kod lekara. Da li je problem što ljudi ne rade redovno određene analize ili se takve bolesti zaista otkrivaju tek u odmaklom stadijumu? Koje sve analize moramo da radimo redovno i koliko često? (A.M)

Odgovor: Iako stalno napreduje, savremena medicina ipak ne može otkriti i predvideti sva oboljenja naročito ako su ona u asimptomatskoj fazi i na celularnom nivou, tj. ako su još uvek nevidljiva za sve postojeće dijagnostičke procedure. Nemoguće je stalno prolaziti kroz skenere, rendgen aparate, raditi sve moguće testove krvi, preseliti se u domove zdravlja ili bolnice.

Ali mnogo toga ipak možemo da uradimo kako bi sprečili oboljevanje ili pak otkrili bolest u što ranijoj fazi. Ne mislim pri tom samo na maligna oboljenja, već i na hronične bolesti kao što su oboljenja srca, krvnih sudova, dijabetes i mnoga druga koja svakako skraćuju životni vek ili trajno menjaju kvalitet života. Za početak javite se izabranom lekaru. On će vas pregledati, proceniti sve faktore rizika za razvoj bolesti, napraviti plan sistematskih pregleda za vas (laboratorijske analize – krvna slika, biohemija, lipidni status, urin, EKG, merenje krvnog pritiska, pregled srca i pluća, pregled oka, pregled dojki i ginekološki pregled, ultrazvuk abdomena, štitne žlezde).

Takođe, proceniće neophodnost upućivanja na dodatne preglede i upoznaće vas sa svim dostupnim skrining programima, tj. programima za rano otkrivanje malignih bolesti. Tako ćete biti pod stalnom  kontrolom, a vaš lekar će biti u prilici da reaguje pravovremeno. Važno je da se i sami angažujemo u prevenciji bolesti uvođenjem zdravog stila života - fizička aktivnost, antistres program, promena načina ishrane, pravilna raspodela rada i odmora, prestanak pušenja, prestanak upotrebe lekova na svoju ruku. (dr Milica Mugoša)

Pitanje: Imala sam operaciju promene pola pre desetak godina. Tokom preoperativne hormonske pripreme i kontinuirano posle operacije, odlazila sam kod endokrinologa koji mi je vodio terapiju polnim hormonima.

Pre više od tri godine endokrinolog i ja smo pronašli doze hormonskih lekova, kojima su mi vrednosti polnih hormona u krvi normalne za ženu mojih godina i sa kojima se ja osećam sasvim dobro na svim planovima i nemam tegoba. Takođe, prilikom godišnjih kontrolnih pregleda endokrinolog objektivno nije uočio nikakve zdravstvene niti bilo kakve druge probleme. Na prethodnom pregledu, endokrinolog mi je savetovao uvođenje hormonskog leka, koji bih dodala terapiji koju već uzimam, mada mi nije objasnila zbog čega da ga uzimam.

S obzirom na to da se ja već godinama sasvim dobro osećam, da nemam nikakve tegobe i da su objektivni nalazi u redu, ne želim da uzimam još jedan i to potpuno novi hormon. Molila bih Vas za savet šta da radim. Da li treba da promenim lekara? (M.O)

Odgovor: Iz Vašeg pisma vidim da imate dobru saradnju sa Vašim endokrinologom, kao što sami kažete godinama se dobro osećate, a to pokazuju i rezultati. Zato smatram da treba da nastavite dalje lečenje kod Vašeg endokrinologa koji vas već dugo prati i poznaje i koji je sigurno dobro procenio da je indikovano uvođenje nove terapije. Predlažem da prilikom sledeće posete obavestite lekara o Vašoj zabrinutosti i zatražite da vam još jednom objasni zašto je neophodno uvođenje dodatnog leka. (dr Milica Mugoša)

Pitanje: Imam problema sa bakterijama u mokraći. Star sam 28 godina, a kod urologa sam bio desetak puta. Rađena mi je kompletna dijagnostika na polno prenosive bolesti i otkrivena Ešerihija koli u mokraći. Prva terapija antibioticima je bila uspešna, ali usled nesporazuma sa lekarom nisam je doveo do kraja i infekcija mi se vratila. Sada imam simptome otoka skrotuma nakon ejakulacije i bolove. Bolove osećam i u predelu prostate. Išao sam na snimanje ultrazvukom i nisu utvrđene nikave anomalije. Urađen mi je i test na tumor markere u krvi koji pokazuje da nema oboljenja. Ne uzimam više antibiotike, koristim uvin čaj koji daje rezultate i nemam problema sa mokrenjem, ali problem sa otokom je ostao. Kako da rešim problem? (M.S)

Odgovor: Neophodno je da se ponove analize urina i bris uretre, jer tegobe mogu biti posledica infekcije. Potrebno je uraditi pregled urina i urinokulturu sa antibiogramom, kao i pregled urina na "Trichomonas vaginalis". Takođe potrebno je ponoviti bris uretre na hlamidiju, mikoplazmu i ureoplazmu, bris uretre na bakteriološku kulturu sa AB, spermokulturu sa AB. Potom prema nalazima koristiti antibiotike uz konsultaciju urologa. (Dr Sandra Mrđa)

Pitanje: Gotovo čitavu deceniju sam se lečila od F29, sada sam F6. Jedan od neželjenih dejstava uzimanih lekova, konkretno risar i kasnije treana je i parkinsonizam koji se može javiti ukoliko se uzimaju mnogo veće doze nego one koje sam ja uzimala. Ali, dugo sam ih pila. Koliko vremena je potrebno da prođe da bi se ti lekovi u potpunosti izbacili iz mog organizma? Zabrinuta sam jako jer je i moja majka imala parkinsonizam, osam meseci ne pijem te lekove. (G.K)

Odgovor: Dijagnoze koje ste naveli zahtevaju stalno praćenje psihijatra i redovno korišćenje preporučene terapije. S obzirom na to da postoji genetska predispozicija za Parkinsonovu bolest korišćenje lekova koje ste nabrojali mogu da dovedu do Parkinsonizma kod vas. Predočite svom psihijatru svoje stanje i stanje majke i dogovorite se za dalju terapiju. (Dr Snežana Kalabić)

Pitajte lekare: saveti.lekara@rts.rs