Najveći humanoidni robot na svetu od 25 tona – glasnik budućnosti?

Kada uz grmljavinu muzike i simulaciju komunikacije pilota iz kabine, džinovski humanoidni robot visine petospratnice zakorači ka posmatračima i potom lako pređe u čučanj, stežući ogromnu pesnicu, posmatračima ne preostane ništa drugo nego da zinu i zagrcnu se. Jer 25 tona upravo oživelog čelika se gipko povija ka zemlji i podlakticama glatko seče vazduh, izazivajući zbunjenost - kako je moguće da se takav metalni kolos kreće poput čoveka?

Čak i bez poznavanja činjenica, da je, recimo, mašina pred sopstvenim očima priznata za najvećeg humanoidnog robota na svetu od strane Ginisove Knjige rekorda, posmatraču je intuitivno jasno da prisustvuje nečem posebnom, do sada neviđenom, što će, moguće, korenito promeniti svet.

Čelični div Jokohame i njegove bravure 

Iz crtaća na dokove Jokohame, Čelični div u Jokohami, postavljen krajem prošle godine na samoj ivici obale sa impresivnim morskim pejsažom u pozadini, fascinira ne samo svojom pokretljivošću, već i pouzdanošću, jer već više od tri meseca svakog dana, dva puta na sat, od pola 11 ujutru do pola devet uveče, za posetioce zabavnog parka "Gandam fabrika Jokohama" izvodi petnaestominutne demonstracije pokretljivosti, bez zastoja i kvarova.

Njegovo projektovanje počelo je 2018. povodom četrdesetogodišnjice emitovanja prve epizode crtane serije "Mobilni ratnik Gandam", domaće naučnofantastične sage o borbi za prevlast u Svemiru koja se odvija uz pomoć džinovskih letećih robota, kojima iz utrobe upravljaju ljudski piloti. Ta animirana serija u produkciji kompanije "Sanrajz" na male ekrane u Japanu prvi put je dospela 1979. godine, skromno, na lokalnoj "Televiziji Nagoja", ali je kroz brojne nastavke, dugometražne filmove, stripove i atraktivne plastične makete izrasla u opštepoznatu imperiju zabave koja i danas traje i prihoduje oko 700 miliona dolara godišnje.

Mašina na obali troipomilionskog lučkog i industrijskog grada Jokohame prvi put je prikazana javnosti u decembru, u jeku epidemije koronavirusa. Na izradi tog kolosa, kojim, u skladu sa idejom iz crtanog filma iz utrobe upravlja operater, sarađivalo je devet japanskih kompanija iz oblasti kibernetike, mašinske i elektronske industrije.

Pokretni "Gandam", delo japanskog inženjerstva, napravljen je kao hibridna mašina 

"Pokretni Gandam", kako je nazvana u odnosu na veliku fiksnu statuu istog animiranog junaka koja krasi Tokio, je izuzetno složena, hibridna mašina, u čijoj izgradnji su iskorišćena znanja kakva se inače primenjuju u pravljenju dizalica, bagera i industrijskih robota. Visine 18 metara, ona sadrži čak 24 veća zgloba, što je broj koji ne obuhvata šake, na kojima se svi prsti pokreću isto kao u ljudi.

Pored nesvakidašnje zanesenosti fantazijom iz crtaća, stripova i video igrica, ona ovaploćuje i japansku ljubav za mašine i tehniku, te objedinjuje kvalitete ljudi te ostrvske države, kao što su detaljnost i savesnost u planiranju i privrženost kvalitetu.

Naši domaćini u "Gandam fabrici", iako, kako je to česta pojava u Japanu, vrlo skromni ljudi, nisu mogli da u potpunosti prikriju ponos svojim postignućem - on se osećao u strasti s kojom su nam pripovedali o tehničkim karakteristikama metalnog gorostasa i izazovima prevladanim u njegovom konstruisanju, poput proizvodnje novih motora, ukroćivanja vibracije ili postavljanja šume kablova.

Nažalost, oni, čini se, zbog epidemije koronavirusa neće moći, bar ne u sadašnjoj formi, da u željenoj meri prikažu ovo izuzetno ostvarenje japanskog inženjerstva stranim turistima, jer je "Gandam fabrika", koja sadrži i galeriju, kafić i prodavnicu suvenira, (uprkos nazivu) zapravo privremeni izložbeni i zabavni prostor koji će biti zatvoren krajem marta sledeće godine.

Plesne tačke teške mašinerije 

Naknada od oko devet evra za decu od sedam do 12 godina i 14 evra za starije simbolične su sume za uzbuđenje i divljenje (za neke, izmešane s blagim strahom), koji se osete posmatrajući iz neposredne blizine demonstraciju istorijskog tehnološkog iskoraka u Jokohami - tečan, glatki ples teške mašinerije, koja, kao materijalno ostvarenje fantazije, zamagljuje granice između sveta mašte i stvarnog života. Nešto više novca, blizu 30 evra, je potrebno izdvojiti ako se žele videti i glava i torzo divovskog robota sa skela podignutih oko njega.

Prozor u budućnost

Gigantski Gandam postavljen 2009.godine na veštačkom ostrvu Odaiba u Tokiju povodom tridesetgodišnjice emitovanja prve epizode istoimenog crtanog filma prosto je stajao, nepokretan. To je bila moćna, gorostasna statua koja se samouvereno šepurila pred objektivima kamera, čisti reklamoautorski instrument za privlačenje pažnje javnosti i podsticanje prodaje.

Ovaj, podignut u Jokohami povodom 40 godina, međutim, je tehnološki podvig, mašina neverovatnih razmera koja vrši najrazličitije pokrete celim telom, pa se logično postavlja pitanje da li bi za deset godina sledeći korak za konstruktore mogao da bude potpuno ostvarenje vizije iz naučnofantastične crtaća - let robotskog džina?

Jer, pokretni "Gandam" na dokovima Jokohame je plod mašte koji istu dalje snažno podstiče: kakve bi sve divovske mašine u budućnosti mogle biti napravljene i da li bi one mogle da posluže nečem drugom osim promociji proizvoda popularne kulture i podsticanju potrošnje?

Odnosno, da li će u (relativno bliskoj) budućnosti kibernetski džinovi humanoidnog oblika graditi nadvožnjake, mostove i zgrade, prenositi teret i raščišćavati ruševine? Da li će ti divovski androidi možda obrazovati armije oklopljenih i teško naoružanih istrebljivača, koji seju paniku potpirujući praiskonski strah od golemog i nepoznatog?

Ili će, s obzirom na to da robota u Jokohami podupire čelični okvir i on ne može da zaista slobodno hoda, autonomni dvonožni džinovi, zbog fizičkih i tehnoloških ograničenja, (za razliku od, recimo, guseničara i točkaša) ostati samo san? Pitanja je mnogo, ali izvesno je to da su mogućnosti primene iskustava stečenih u konstruisanju pokretnog Gandama brojne, kao i što je jasno da su japanski inženjeri ponovo stali na čelo tehnološkog razvoja i poveli svet u budućnost, pomerivši granice onoga što je tehnički moguće.

Skupa igračka ili revolucionarni tehnološki proboj?

Osobama od kulture i misli pokretni "Gandam" može se učiniti kao veliki spomenik površnosti masovne kulture savremenog kapitalističkog društva, koju karakterišu uronjenost u svet fantazije, nezasiti impuls za pravljenjem novca i izraziti konzumerizam - kao jedna vrsta bekstva od realnosti i skretanja pažnje sa bitnih društvenih tema, pa možda čak i kao isprazna idolatrija, jer se sada umesto religijskim učiteljima i zaslužnim državnicima, masivni monumenti podižu junacima crtanih filmova.

Ljudima pritisnutim brojnim ekonomskim, društvenim i zdravstvenim problemima on može delovati i kao traćenje vremena i novca koji su mogli biti uloženi u fizičku i društvenu infrastrukturu koja direktno podiže kvalitet življenja građana.

Međutim, bilo bi nepravedno i kratkovido zanemariti značaj i dobrobit koju neobična mašina u Jokohami, u potpunosti finansirana novcem iz privatnog sektora, potencijalno nosi: moguće primene tehnologije razvijene i usavršene za nju u mašinskoj industriji, građevinarstvu i robotici, prestiž koji ona pruža japanskim preduzećima (i državi), inspiraciju koju predstavlja za decu, pa i psihološki efekat koji ima na inženjere i inovatore s obzirom da je u njoj ostvareno ono što se prethodno smatralo neizvodljivim.

Činjenica da japanske kompanije imaju novac, znanje i veštinu da naprave skupi džinovski robot po ugledu na jedan crtani film može se shvatiti i kao blagodetni plod sedam i po decenija izvanrednog ekonomskog i tehnološkog razvoja u miru koji je ta zemlja ostvarila, odnosno, bogatstva i bezbrižnosti koji su iz njih proistekli.