Veštačka inteligencija neće zameniti novinare, ali novinari moraju da nauče da je koriste

Ekonomska kriza koju je izazvala epidemija koronavirusa, izazvala je neviđenu krizu u novinarstvu koja bi mogla da desetkuje medijske kuće širom sveta, napominje profesor Patrik Vajt sa Univerziteta Kvebeka u Montrealu.

Budućnost novinarstva – ali i njegov opstanak – leži u veštačkoj inteligenciji. Ovaj pojam se odnosi na „mašine koje uče na osnovu iskustva i obavljaju zadatke poput ljudi“, definiše Frančesko Markoni, profesor novinarstva na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, koji je upravo objavio knjigu na ovu temu – Novinari, veštačka inteligencija i budućnost novinarstva.

Profesor Markoni je bio na čelu IT sektora u Vol strit džurnalu i Asošijeted presu, jednoj od najvećih medijskih kuća na svetu. Njegova teza je jasna i neosporna – novinarstvo ne drži korak sa novim tehnologijama. Dakle, redakcije bi morale da iskoriste ono što veštačka inteligencija može da ponudi i osmisle nove poslovne modele.

Profesor Markoni smatra, sa čime se profesor Vajt uglavnom slaže, da novinari i vlasnici medija ne uviđaju da softveri veštačke inteligencije u budućnosti treba da budu u središtu poslovnog modela novinarstva.

U Kanadi, recimo, novinska agencija Kanadian pres je, na primer, jedan od retkih medija koji koriste veštačku inteligenciju u svojim redakcijama. Razvili su sistem za brzo prevođenje tekstova zasnovan na veštačkoj inteligenciji. Novinska agencija AFP takođe koristi veštačku inteligenciju za utvrđivanje autentičnosti fotografija.

Veštačka inteligencija neće zameniti novinare

Veštačka inteligencija ne postoji da bi zamenila novinare i ostavila ih bez posla. Markoni veruje da samo osam do 12 odsto trenutnih novinarskih zadataka mogu da preuzmu mašine. One  će zapravo omogućiti novinarima da se usredsrede na kvalitet sadržaja – komentare, intervjue, analize, istraživačko novinarstvo i analizu podataka.

Softveri koji sada postoje mogu da obave neke osnovne zadatke, poput pisanja dva do šest pasusa teksta o sportskim rezultatima ili kvartalnom izveštaju o poslovanju AP, rezultatima izbora u Švajcarskoj i da prenese izveštaj o rezultatima sa Olimpijskih igara iz Vašington posta. Na prvi pogled deluje veoma ubedljivo, ali pokazuje i ograničenja veštačke inteligencije.

Softveri analiziraju velike baze podataka i mogu novinarima, na primer, Blumberg njusa, da skrenu pažnju čim se u toj bazi pojave neki trendovi ili anomalije.

Veštačka inteligencija novinarima može da uštedi puno vremena za pravljenje transkripta audio i video snimaka intervjua. AFP ima alat i za to. Isto važi i za izveštaje o zagađenju ili nasilju, koji se oslanjaju na ogromne baze podatka. Mašine te podatke mogu da analiziraju gotovo trenutno.

A na osnovu njih novinar radi svoj osnovni posao – proverava činjenice, analizira i kontekstualizuje prikupljene podatke. Veštačka inteligencija to ne može da uradi. Zato ljudi moraju ostati u središtu čitavog procesa novinarstva.

Novi model poslovanja

Profesor Markoni insistira da mediji moraju da razvijaju nove modele poslovanja. Moraju se još više približiti publici relevantnijim sadržajima, razvojem novih proizvoda i novih sadržaja. Veštačka inteligencija može tu da olakša posao tako što će generisati personalizovane vesti, na primer tako što će selektovati sadržaje po izboru čitalaca.

U tom smislu, veštačka inteligencija postaje deo novog poslovnog modela koji se zasniva na rušenju okoštalih medijskih pravila. Potrebno je uspostaviti simbiozu u smislu uspostavljanja bliske saradnje između novinara i drugih medijskih timova, kao što su inženjeri, IT stručnjaci, statističari, marketinški stručnjaci.

U redakciji, više nego ikad ranije, baze podataka moraju da se koriste za pronalaženje priča koje su relevantne za čitaoce, slušaoce, gledaoce i korisnike interneta. A već postoje različiti softverski alati za otkrivanje trendova ili aktuelnih tema na internetu i društvenim mrežama. Ovi alati, takođe, pomažu redakcijama i u distribuciji vlastitog sadržaja.

Veštačka inteligencija nije u prolazu, ona je tu da ostane

Naravno, veličina redakcije se mora uzeti u obzir. Skromni nedeljnik ili mali lokalni medij možda nemaju sredstava za brzo delovanje i primenu softvera veštačke inteligencije. Ali za ostale je važno da odmah krene u akciju. Novinari se moraju bolje obučiti i započeti saradnju sa tehnološkim startapovima i univerzitetima kako bi izvukli najbolje iz ovoga, jer veštačka inteligencija nije u prolazu, ona je tu da ostane.

Jedna od velikih opasnosti koju nosi veštačka inteligencija, s druge strane, je pristrasnost algoritma. Pošto algoritme pišu ljudi, uvek će se pojaviti doza pristrasnosti u analizi podataka koja može dovesti do ozbiljnih posledica.

Zato će verifikacija sadržaja koju će uraditi novinar pre objavljivanja zauvek ostati način zaštite od eventualnih grešaka.

Veštačka inteligencija, pored toga, koristan je alat za otkrivanje lažnih video zapisa i lažnih vesti. Zato je neophodno što bolje opremiti redakcije i potpuno preispitati metodologiju rada kako bi se najbolje iskoristili njeni potencijali, kaže na kraju profesor Patrik Vajt.