MARKO, prvi srpski robot za pomoć deci sa problemima u razvoju

Robot MARKO (multimodalni, antropomorfni robot kognitivnih osobina) će moći samostalno da se uključi u dijalog sa detetom i terapeutom, rekao je Gnjatović za Tanjug.

Precizirao je da funkcionalnost robota uključuje, između ostalog, razumevanje govornih komandi različitih sintaksnih konstrukcija, adaptivnu primenu različitih dijaloških strategija, vizualno prepoznavanje izabranih predmeta značajnih za terapiju itd.

„Namena robota je da motiviše decu, uzrasta između četiri i desetak godina, da što duže izdrže terapiju koja je ponekad dosadna, naporna ili bolna za njih“, rekao je Gnjatović.

Robot će pratiti rad lekara sa detetom na terapiji i kada dete ne ume ili zbog nekog drugog razloga ne može da izvrši instrukciju lekara robot će moći, na primer, na zahtev lekara da pokaže detetu kako da određenu vežbu završi do kraja.

„To znači da robot mora da prepozna prostor oko sebe i bude u stanju da razume govorne komande terapeuta“, naveo je Gnjatović.

Robot je plod dugogodišnjeg rada naučnog tima na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, koji se nada da će nova tehnologija biti veoma efektivna u pomoći deci s posebnim potrebama.

Milan Gnjatović (37) je vanredni profesor na Fakultetu za kompjuterske nauke Univerziteta „Džon Nezbit“ u Beogradu i docent na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment, Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Doktorirao je na Fakultetu za informatiku Univerziteta u Magdeburgu, gde je radio na Institutu za obradu znanja i jezika. Tema njegovog naučnog istraživanja je adaptivno upravljanje dijalogom između čoveka i mašine.

Na ovom projektu pod vođstvom profesora Branislava Borovca učestvuje više naučnih institucija iz Srbije.

Njegov naučni rad je obuhvatao sve aktuelne oblasti robotike tog vremena, ali ono po čemu je stekao svetsku reputaciju je princip ZMP za sintezu hoda robota na dve noge koji se i danas koristi, na primer, kod čuvenog japanskog robota Asimo.