Због белог дуда и свиле некад је могла глава да се изгуби
Мало људи зна да је, пре виноградарства, Вршац био део Пута свиле, а да је свиларство била најразвијенија привредна грана. Овим занатом бавила се већина становништва, а Вршац је био центар свиле за Европу.
Било је то пре 300 година када су у Вршац свиларски занат донели Немци из околине Рајне, искористивши неплодно тло за садњу дудова, узгој свилених буба и производњу свиле.
„Велика заслуга припада и чувеној владарки Марији Терезији када је донесена одлука да се свилара из Темишвара пренесе у Вршац 1773. године и заправо Вршац је тада постао центар свиларства у читавој царевини“, каже Ивана Ранимиров, директорка Градског музеја.
Свака кућа морала је да има засађених 10 дудова, јаја свилене бубе добијала су се бесплатно, а девојке су обучаване за развој свилених нити.
„Наводно постојала је и једна веома строга мера – претња смрћу за сваког ко би се усудио да посече дрво белог дуда“, објашњава Ранимировићева.
Најцењенији у том послу био је познати апотекар Јозеф Херцог, који је имао и приватни завод за свилу. Његова удовица Ева 1851. године на изложби у Лондону добила је златну медаљу за сирову свилу.
„Сама чињеница колико је свиларство било развијено и значајно говори у прилог томе да је у школама широм Војводине свиларство било обавезан предмет. Такође, плакати за наше позориште су рађени од свиле, односно свила је коришћена као материјал за штампање и то представља најстарије позоришне рекламе у нашој земљи“, рекао је Стефан Мавровић, историчар вршачког Градског музеја.
У прошлости, готово сва насељена места јужног Баната имала су своју дудару. Расадници су бројали на хиљаде стабала и били су право богатство и понос овог дела Баната и генерација које су бринуле о њима.
Масовоном раскрчавању дудова одолела су само стабла која се налазе на путу између Вршца и Беле Цркве.
Ти дудови једини су сведоци историје свиларства овог краја. Данас наравно, немају улогу у производњи свиле, али служе као ветрозаштитини појас.
Свиластво у Вршцу потпуно је замрло у другој половини 19. века када примат преузима виноградарство, јер је производња вина била рентабилнија па су тада стабла дудова заменили чокоти винове лозе.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар