Читај ми!

Сликовнице које је илустровао Александар Злотић читају деца целог света

Најбољи пример како се упоран рад, таленат и труд на крају увек препознају је илустратор дечјих књига Александар Золотић. Ангажовао га је и чувени „Дизни“ па уз његове цртеже и сликовнице одлазе на спавање деца широм Србије, али и света.

Дигиталном оловком, један од најталентованијих младих илустратора, Александар Золотић, ствара дечје јунаке и сликовнице уз које одрастају. Једна изложба је била довољна да пожели да уђе у свет дечјих књига.

„Ако би сада тражио неки специфичан догађај, могао бих да поменем изложбу Душана Петричића која је обележавала његов јубилеј рада и на којој је он представио своје радове, како из времена бивше Југославије тако и из периода када је стварао у Канади, где је направио и можда неке најзанимљивије књиге за децу", наводи Александар.

Тада је, како каже, схватио, колико књиге за децу могу бити занимљиве а рад на њима инспиративан, па је и сам пожелео да проба.

„Специфичан је колико и било који други посао који се бави децом и едукацијом младих. Најбитније је бити тачан и радити посао на време с обзиром на то да је индустрија дечјих књига, посебно последњих година, јако развијена и онако убрзана и потребно је испратити тај темпо и уколико имате намеру да на неки начин у том послу и опстанете“, додаје илустратор.

А он опстаје и скромно нам открива да је његов рад препознала и чувена компанија „Дизни“ која га је ангажовала.

„Не знам који тачно је мој претходни рад и пројекат је утицао да уредници из издаваштва Дизнија одлуче да то будем баш ја. Пројекат је био монографија. Монографија мапа, специфичан је пројекат, где је свака мапа посвећена одређеном анимираном филму, па је било где се радња цртаног филма одвија, биле су локације, карактери, и све је било у том неком маниру ретро илустрација, какав ја баш волим и било је право уживање радити“, каже Александар.

Од месец дана а понекад до чак годину дана рада је потребно да би илустровао књигу.

„За неке приче је потребно више истраживати. На пример, како ће карактери бити обучени, локације на којима се одвија прича. Посебно да су у питању старе приповетке или приче старих народа где је потребно упознати се са свим тим да бисте уопште почели да радите“, објашњава Золотић.

Каже да највише воли да ради на архитектури када прича то тражи.

„Да то буду неке старије куће или старије уличице и у томе се најбоље осећам и наравно ту су животиње и то је нешто што је најбоље за рад“, открива илустратор.

Прижељкује да нацрта али и да напише своју књигу. Колико је у свом послу успешан цене његова деца која су главне судије, али и највернија публика.

петак, 19. април 2024.
6° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво