Треба дигитализовати 176 километара архивске грађе, сређено 1 одсто

Од Етиопије и Танзаније, преко Судана и Кубе до Сирије и Индије. Ово су само нека од путовања Јосипа Броза Тита која су овековечена на чак 132.000 фотографија. Толико их је од 2012. године дигитализовано и налазе се у Музеју Југославије.

"Наставили смо са дигитализацијом наредних година, где смо дигитализовали преко 2.500 фото-албума, и оно што је била круна дигитализације је пројекат са Универзитетом у Базелу 2015. и 2017. године и највећи бенефит тог пројекта јесте успостављање инфраструктуре за дигитализацију у Музеју", истиче Марија Васиљевић која је координаторка за документацију и дигитализацију овог музеја.

На успостављању и развијању инфраструктуре раде и у Државном архиву Србије. Држе обуке широм земље и труде се да корак са дигитализацијом ухвати 37 архива, колико се налази у њиховој надлежности.

"Заправо причамо о 2018. години као години прекретници када говоримо о систематској дигитализацији. Укупан проценат дигитализоване грађе је мањи од 1 одсто у Државном архиву Србије, а таква је и ситуација у осталим архивима", наводи Никола Аџић, руководилац Центра за дигитализацију Државног архива Србије.

Проблеме имају и са технологијом и са недостатком стручњака који би дигитализовали архиве.

"Архивска грађа мора бити сређена и обрађена, затим подаци морају бити унети у архивски информациони систем, да би тек могле те касније фазе дигитализације, а то је скенирање и придруживање скенова описима, да спроведемо у дело", објашњава Аџић.

У 38 архива у Србији чува се чак 176 километара архивске грађе. Зато је процес дигитализације дуготрајан и овде у Државном архиву Србије кажу незахвално је прогнозирати тачну годину када би он могао бити завршен.