Фабрика намештаја у Зрењанину после век и по постојања завршила у музеју

Фабрику намештаја основао је Антон Бенце 1861. године као малу столарску и тапетарску радионицу, али је брзо морао да се прилагоде тржишту и жељи, првенствено имућних, грађана да прате светске токове у опремању својих домова.

Старији Зрењанинци се и данас сећају да је за комаде намештаја у дуборезу требало месецима чекати да се израде.

„Трпезаријски астал, ту је требало употребити јако пуно времена, где није могао један човек да ради, него више људи да би се тако нешто лепо направило и да би остало за успомену, за вечност. Јер то је вечно“, наводи Сава Мађаров.

Пред Други светски рат израђивали су 1.500 соба, 200 комада канцеларијског и 2.100 разног другог намештаја годишње. Након национализације и модернизације, седмадесетих се извозило 40 одсто производног програма.

Потомци Антона Бенцеа су и тада радили у фабрици и утицали да се задржи уметничка нота која је у 19. веку почела необароком.

„Касније се то кроз двадесети век ширило на стилове као што су сецесија, арт деко. После Другог светског рата појава функционализма, једноставног практичног намештаја. Па, онда опет касније, седамдесетих се враћамо неким неостиловима, па добијемо неке необарокне гарнитуре. Тако да са овом фабриком намештаја буквално смо пратили све светске трендове“, објашњава Дејан Вогрић, аутор изложбе.

У последњој фази социјализма фабрика је запошљавала 800 радника, а приватизована је 2003. гофинр. Под налетом конкуренције производња је опадала и фабрика је нестала. У производном кругу и погонима данас се налази Слободна зона Зрењанин.