Генетика Срба богата је и шаренолика – ДНК структура садржи и гене Келта

Груписањем генетичких особина људи по основу ипсилон хромозома и митохондријске ДНК формирају се "хапл групе" групе. Научници су утврдили да се српска популација не разликује много од осталих европских заједница.
Када је најзаступљенија хаплп група у нашој популацији најприсутнија и у другим деловима Европе.

„Гледајући Хрвате, Босанце,Црногорце,врло је слична расподела хапл  група.Најраспрострањенија је и-хапл група. Албанци се мало разликују од нас, они имају доста заступљену групу хапл ев групу 13, а самим тим и наши узорци са Косова и Метохије, показују доста велику заступљеност хапл групе ев 13", истакла је Милица Михајловић, Центар за форензичку и примењену молекуларну генетику.

На основу анализе митохондријске ДНК одређује се порекло по женској, а на основу ипсилон хромозома по мушкој линији. Неопходно је да се посматрају оба генетичка маркера како би седобила прецизна слика о генетици једне особе.

„Имали смо ситуације , да у нашу лабораторију дођу људи који су из различитих региона, који носе исто презиме, исту славу. Како се преко мушке линије преноси ипсилон хромозом, преносе се и презиме и слава.Некада се испостави да припадају потпуно различитим групама", истакла је Милица Михајловић.

Злоупотребу и погрешну интерпретацију генетичких података, научници врло лако могу да утврде у лабораторијама.
„Заблуда која се често може чути да је било утицаја Турака на наш генофон ипсилон хромозома, али до сада не постоје научни подаци који поткрепљују ту хипотезу", истакла је Милица Михајловић.

Балканско полуострво је служило као коридор за многобројне миграције и целокупну историју људске цивилизације. Гени су временом еволуирали и тако су настале нове митохондријске линије које су карактеристичне само за Балканско полуострво.

„Ту је такође занимљива и једна хапл група која је до сада детектована само у популацијама Србије и Босне и Херцеговине. Дошли смо до закључака да постоје неке подхапл групе које наша популација дели са популацијом из централне, односно средње Европе.То су Немачка, Чешка, Словачка. То нам говори о упливу која се догодила током велике сеобе народа у средњем веку, па имамо повезаност популације са Балкана са осталим словенским популацијама",рекао је Слободан Давидовић, ИБИСС, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију.

Одређени број историчара користи генетичке податке како би дефинисали нацију. Међутим, то је тешко урадити, јер не постоји геном који припада једном народу.

„Људска врста је позната по томе што често мигрира и јако далеко., нарочито у времену глобализације. Тако ће се и различите митохондријске линије мешати и путовати заједно са тим људима", напоменуо је Слободан Давидовић, ИБИСС, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију.

Досадашња научна истраживања указују на то да национални идентитет није научна категорија. Нација је културно-социолошки феномен.