Данијела преузела мушке послове у Ражњу: прави црепуље и гаји пчеле

Село Рујиште код Ражња, где се некада свако друго домаћинство бавило црепуљарством и добро живело од тог заната, сада има свега двојицу мајстора црепуљара. Ћерка једног од њих решена је да сачува занат који је у породици генерацијама. Зато јој није тешко да заврне ногавице.

„Одрасла сам уз црепуље и на црепуљарском брду. Тако да сам то заволела одавно. Најтеже је копање земље, стругање црепуља и гажење блата. Све се ради физички“, прича Данијела Петровић из Ражња.

Посуду из које је свако јело укусније Данијела израђује од умешеног блата од јединствене глине са оближњег брда, коју затим суши и пече. Баш како је научила од оца.

„Ја сам поносан. Само, то је тежак посао. Него она не одустаје“, каже Данијелин отац Томислав Карастојковић из Рујишта. 

Само ове године вредна црепуљарка направила је 300 црепуља, и за сваку има купца, што доноси солидну зараду. И каже, неће дозволити да занат изумре.

„Имам сталне муштерије, по ресторанима, из иностранства доста купују, доста и овако купују за викендице, за кућну употребу, јер ко проба јело из црепуље он обавезно купи црепуљу. Учи и син да прави, да то остане у породици“, каже Данијела.

„Некад је била много лепа зарада. Не зависиш ни од фирме, ни од никога“, сећа се Томислав.

Поред израде црепуља, Данијела брине и о породици, кући, а помаже и родитељима у башти. Озбиљно и са много љубави бави се и пчеларством, још једним послом који овде сматрају мушким.

„Стигне се некако све уз помоћ деце, супруга. Кад се нешто воли има се времена за све. Нема се пуно једино слободног времена, неког викенда, одмора, то још не постоји“, нагласила је ова црепуљарка и пчеларка.

Уз све обавезе стигне и да се дотера за посао који, као и све остало, ради уз осмех.