За саборовање, учење, приповедање… Гусле као икона и потреба

Гусле су у Горњој Јабланици и икона и књига, од предака је остало да се уз гусле расте, учи, саборује, приповеда.

Најбоље су од јавора, али одлично звуче и ове од оскоруше. У рукама су Миљана Токовића две деценије. Из срца и душе сам ствара мелодије.

„Ја их пишем, онда их искомпонујем и певам их. На пример ево сад сам написао - Нема силе без ватре и воде нити већег блага од слободе", прича гуслар и фрулаш из Реткоцера Миљан Токовић.

Гусле прате живот Јужних Словена, посебно Срба од доласка на Балкан.

Чувају историју, традицију, културу, граде и бране морал и честитост.

„Посебан интензитет гусле доживљавају у својој историји свакако јесте почетак Првог српског устанка и за то је наравно везана делатност Вука Стефановића Караџића", изјавио је др Бранко Златковић из Института за књижевност и уметност у Београду.

Духовну снагу и лепоту народних епских стихова у десетерцу однеговале су гусле.

Исту моћ имају и у савременој епској поезији.

„Певају о људским врлинама, певају о српским светитељима о српским храмовима и манастирима,о свему ономе што је значајно и дан данас за наш српски народ", каже Славко Јекнић, песник и председник Савеза српских гуслара.

Свако гуслање је непоновљиво. Гуслари су говорници, просветари, глас народа, књижевници.

„Он изражава неку своју личну експресију са којом он живи, и како он види свет, како види живот, како види уметност, како види своју потребу, а гусле су потреба", рекао је о гусларима, професор Музичке школе „Мокрањац" из Краљева.

У Србији постоје 34 друштва и око 300 гуслара. У Медвеђи их је око 15.

„Радили смо фестивал гуслара Србије 2018. године, тако да покушавамо да их приближимо и тим млађим генерацијама", рекао је Небојша Јакшић, директор Културног центра из Медвеђе.

Посебност певања уз гусле препознала је и светска културна заједница оличена у Унеску. То даје наду српским гусларима да ће овај древни инструмент коначно бити присутнији у образовним и начним институцијама.