Још једно кулинарско путовање кроз Србију Џонатaна Лега

Глумио је у филмовима Вестиџ, Годзила и Вениш, а љубитељима авантура познат је и из путописних серијала који се емитују на каналима Travel, National Geographic и History. Џонатан Лег је ових дана у Београду и снима нови серијал.

„Први пут сам дошао 2016. године и одмах се заљубио у Србију. Овде нема Таџмахала, нема Ајфеловог торња и ја не волим да одлазим на таква места, која иначе посећују сви туристи.
Када одете на Ајфелов торањ, ви имате неку идеју како би требало да се осећате и шта би требало да видите. Често се искуство не поклопи са вашим очекивањима. Када дођем у Србију ја немам идеју, баш никакву идеју, шта ћу искусити. То је као поклон за Божић, не знате шта је унутра“, наводи Лег.

У оквиру претходног серијала Ковид путовања, обишао је поједине делове Србије, представио прелепе пределе, градове, знаменитости, а поједине епизоде посветио је српским веровањима и митовима.

„Трагање за причом о Сави Савановићу је било узбудљиво јер сам очекивао нешто попут туристичке атракције, а уопште је није било. Дошао сам у веома мало, типично српско село и све што сам тамо нашао је неколико људи поред пута, који седе испред својих кућа и пију ракију. Угостили су ме и испричали историју краја и показали пут кроз шуму у којој сам нашао воденицу у којој се наводно десио први напад вампира. То је фантастично искуство и то је мој стил. Кад одете у Енглеску, купите карту да бисте ушли у неки дворац у коме је све ограђено и ви стојите са стране и из далека нешто посматрате. У Србији улазите унутра и сами истражујете, тај моменат открића не можете наћи на другом месту“, наглашава глумац, продуцент и водитељ.

Упрвао зато му је и Београдска тврђава најомиљенија.

„У Београду све почиње са Калемегданом, а то је вероватно моја омиљена тврђава на целом свету. Почевши од Римљана, Аустроугара, Срба и свих оних народа који су оставили неки траг... Калемегдан је као нека супертврђава. Део је сређен, обележен знаковима и путоказима, а постоје и они делови у које једноставно можете да се ушуњате, истражујете и уђете у некакве тунеле. Мислим да је то карактеристика и самог Београда. Има области у граду које су тачно утврђене, али постоје и оне уличице са скривеним малим баровима“, додаје глумац.

Џонатан сада у Београду снима нови серијал, посвећен гастрономији. Овог пута је његов продуцент водитељ, а он је иза камере.

„Емисија се зове Максимум фуди и све је у њој представљено из мог угла – филмског ствараоца и путника који обилази свет. Свака епизода је другачија. Неке су засноване на личним искуствима шефова куњиха, неке на томе шта све један град може да понуди, а понекад је то прича о само једном састојку за припремање хране који, на пример, не постоји у другим деловима света“, објашњава Саши Де, продуцент и водитељ.

Храна говори много о једној култури, додаје Саши. То је нешто што узимамо неколико пута дневно, обично са ближњима, нешто што желимо да поделимо са гостима и туристима.

„То је најбољи начин да искусите неко место, а много људи путују само да би пробали другачију храну посебно у оквиру луксузних путовања“, напомиње водитељ.

У двадесетоминутној епизоди представиће наше барове, ресторане, пијаце, винарије и нека култна гастрономска места.

„Туристичка оганизација Београда ми је водич. Најбоља туристичка организација на свету, заиста. Стекао сам и пријатеље међу њима. Сваки пут када дођем, јавим се Јелени и они нас повежу са најзанимљивијим људима и упуте на најбоља места“, наглашава Џонатан Лег.

И његов колега Саши Де такође дели симпатије према Београду.

„Размишљао сам да за почетак новог серијала пронађемо неку дестинацију у Европи која није мејнстрим и која није толико извикана, а има много тога да понуди и нашли смо је. За мене је Београд друштвен, гостољубив, јединствен и забаван, а ракија је јединствено културолошко искуство. Сви вас зову у госте, и сви вам нуде ракију“, напомиње Де.

И после огромног искуства и бројних путовања, ова двочлана екипа је једноставно одушевљена српском кухињом.

„Има јак, богат, пун укус који вас оснажује и после тога осећате да можете да освојите тврђаву. Толико енерегије добијете. И овај оброк који смо сада пробали је фантастичан, са огромним тањиром који је пун меса. И све остало је преукусно, али је ипак кључна ствар гостопримство“, сматра Саши.

„Оно по чему се издваја српска кухиња су домаћи производи. Допада ми се то што Срби користе толико својих намирница и производа и поносе се тиме. Најбољи шефови кухиње које сам упознао увек говоре о локалним производима, о томе да познају особе које их узгајају. Свиђа ми се та повезаност са земљом, природом и намирницама коју Срби имају, као на пример са парадјазом, паприкама – најбоље које сам икада пробао. Нека јела су вам, на пример, веома једноставна, али квалитет намирница је врхунски“, закључује Џонатан.