Инфлуенсери су нови утицајни медији, регулација и саморегулација неопходни

Идеја је да инфлуенсери разумеју да су они нова врста веома праћених медија и да имају пресудан утицај на читаву генерацију младих људи у Србији којима су главни медијски канал за информисање о актуелним дешавањима, објашњава Вања Банковић, менаџерка пројекта.

Тринаест окупљених инфлуенсера, са око два милиона пратилаца на платформама Инстаграм и Тик-ток, развиће вештине критичког промишљања медијских садржаја како би на одговоран начин креирали поруке којима су њихови пратиоци изложени, наглашава Банковићева.

Две трећине грађана користи друштвене мреже као примарни извор информисања о политичким, друштвеним и економским питањима, резултати су истраживања о медијској и дигиталној писмености у Србији.

За генерацију Z, односно младе од 12 до 24 године, инфлуенсери јесу најважнији медијски канал кроз који добијају информације кључне за доношење свакодневних одлука, показује истраживање које је 2020. урадио ЦеСИД за програм Нова писменост, уз подршку Америчке агенције за међународни развој УСАИД.

„Сви ми који креирамо садржај за друштвене мреже често смо изложени и добрим и лошим појавама на интернету са којима не знамо увек како да се носимо, ни коме да се обратимо, а Инфлуенс академија нам је помогла не само да разумемо те појаве, већ и да их контролишемо“ каже Алекса Тодоровић, један од полазника Академије.

Иако тржиште инфлуенсера није још увек довољно регулисано, Тодоровић истиче да кроз радионице Инфлуенс академије има прилику да научи колико је важна саморегулација садржаја као вид одговорности према друштву, и, пре свега, према младим људима који прате инфлуенсере.

Инфлуенс академија ће укључити низ теоријских и практичних радионица, а стручни менторски тим ће током три месеца трајања програма полазнике упознати са питањима медијске и дигиталне писмености, појмом и функцијом медија, одговорним понашањем на интернету, те принципима саморегулације онлајн садржаја.

Међу предавачима су Ана Мирковић, директорка Института за дигиталне комуникације, Ана Мартиноли, продеканка Факултета драмских уметности, Јована Глигоријевић, новинарка, Ања Станишић и Јелена Радовић, консултанткиње у области маректинга, као и Александар Бибановић, аналитичар и стручњак за теме слободе говора.

Након завршетка радионица, јавност ће током октобра имати прилику да на друштвеним мрежама гласа за видео-рад инфлуенсера или инфлуенсерке који на најбољи и најкреативнији начин буде представио стечена знања и вештине.

Круну Инфлуенс академије чиниће регионална конференција најесен, а учесници програма имаће прилику и да се ангажују у другим друштвеноодговорним иницијативама и пројектима.