Где завршава стотине хиљада украдених бицикала из Немачке

Ана из Берлина није дуго уживала у свом новом електричном бициклу. Није јој много помогло ни то што је бицикл који кошта 2.600 евра држала у закључаном подруму своје зграде. Пре неколико дана њен скупи двоточкаш је украден. И то није једини случај.

Само прошле године у Немачкој је, према подацима Савезног уреда за борбу против криминала (БКА), пријављено 260.000 крађи бицикала укупне вредности око 200 милиона евра. Половина бицикала била је осигурана.

Како Дојче веле сазнаје од Удружења немачких осигуравајућих друштава, лопови у последње време бирају скупље моделе. За украдени бицикл осигурање које исплаћују је у просеку 730 евра, пре десет година било је готово двоструко мање – 400 евра.

Највише крађа било је у Хамбургу и Бремену, као и у источним савезним покрајинама, Берлину, Бранденбургу и Саксонији. Мало украдених бицикала се пронађе: прошле године само око десет одсто.

Јефтиније бицикле лопови покушавају да продају преко интернета или на специјализованим сајмовима бицикала.

Скупљи модели често се продају у деловима, али понекад и цели. Међутим, за крадљивце је то унутар Европске уније ризичан посао, јер су скупљи бицикли по правилу регистровани и лако им је ући у траг. Због тога већина таквих модела заврши ван граница ЕУ. Истина, и на границама је могућа контрола регистарских бројева бицикала, али провере се обављају само спорадично.

Где завршавају бицикли украдени у Немачкој

Захваљујући информацијама из Украјине, Дојче веле је успео да уђе у траг Анином бициклу. Володимир, који живи у украјинском граду Дњепру, у једној продавници двоточкаша купио је Анин украден бицикл за око 800 евра. „Продавац ми је рекао да је из Немачке, али ми није дао никакве папире, само рачун“, каже Володимир.

Ниска цена и недостатак званичних папира које поседује сваки бицикл у тој категорији, нису га зачудили. „На крају крајева, помислио сам: па то и није нов бицикл. Чак сам мислио да су могли да ми га продају и за мање новца, јер је полован“, каже Володимир.

Дојче веле је контактирао с продавцима у радњи у којој је Володимир купио бицикл. Рекли су да продају и „половне бицикле из Немачке“ и да за све бицикле „имају папире“. Али на питање о каквим се „папирима" ради, у продавници су објаснили да они нису увозници, већ да бицикле купују преко једне интернет-платформе или им долазе приватне особе за које они онда продају бицикл, а узму провизију.

Ани (право име познато редакцији) је из продавнице у којој га је купила, на основу регистарског броја потврђено да се ради о њеном бициклу.

Продаја бицикала – уносан посао

Интернет у Украјини преплављен је огласима у којима се продају „половни бицикли из Немачке“. Готово све продавнице половних модела нуде и „робу из Немачке“. Ипак, тешко је проценити колико украдених бицикала заврши на тржишту Украјине. Поуздане статистике не постоје, тако да се процене крећу од неколико десетина, па све до сто хиљада.

Легални увоз половног бицикла из Немачке је скуп и мукотрпан процес и по правилу се не исплати. Ту су трошкови транспорта, порез и царина. „Легално увезен половни бицикл не може ценом да конкурише украденом. То се једноставно не исплати“, каже трговац Антон Вакуленко. Зато се више исплати продавати нове бицикле, каже власник продавнице бицикала из Кијева.

Михајло Уманез један је од ретких трговаца који продају легално увезене половне бицикле из Европске уније.

Он годишње преко трговаца из Немачке увезе од 1.000 до 1.300 бицикала из Немачке и Холандије. И својим муштеријама, осим рачуна, нуди и регистрацију бицикла, као и цертификат о власништву. Понекад чак и сервисну књижицу.

Али сви саговорници у Украјини жале се на чињеницу да је већина половних бицикала који се продају у Украјини – украдена. Купце не интересују папири већ само цена. Притом се последњих година све више продају бицикли више категорије и електрични бицикли.

Један трговац из Луцка на западу Украјине, који је желео да остане анониман, каже да је увоз украдених бицикала једноставан. Транспорт преузимају власници комбија који редовно возе на рутама према Западној Европи. Бројеви на оквиру бицикла се сакрију, а остали делови се пријављују као резервни делови. Возач комбија по Немачкој сакупи пакете и превози их у Украјину. „Када имате своје људе на граници, онда можете да увезете све“, каже саговорник Дојче велеа.

У међувремену је тржиште половних бицикала у Украјини засићено, па украдени двоточкаши иду даље, према Русији и Казахстану.

Колике су шансе да немачки власник пронађе свој бицикл?

Ана из Берлина била је веома изненађена када је сазнала да је њен бицикл пронађен у украјинском Дњепру. Али она свој бицикл не жели натраг, а Володимир не жели контакт с Аном, јер се боји да би могао да има посла с полицијом.

Дојче веле је покушао да од немачких и украјинских власти сазна шта се предузима против трговине украденим бициклима. Берлинска полиција каже да нема сарадње с украјинском страном по том питању.

„Нема никаквих међународних споразума који би то регулисали", кажу у берлинској полицији. У случају да украјинске власти реагују и затраже од немачких колега помоћ, тада би можда и били расветљени поједини случајеви. Али, мало је вероватно да ће се такав механизам покретати због једног јединог украденог бицикла.

Украјинска полиција, међутим, тврди да увоз и продаја украдених бицикала из Западне Европе „не представља масовни феномен“, па, кажу, није ни потребно статистички бележити те „појединачне случајеве“.

Током 2020. украјинска царина забележила је укупно 17 случајева покушаја увоза украдених бицикала, годину дана раније било их је седам. Анин бицикл није био међу њима.