Ла Линеу смо упознали пре педесет година

Рођен као Мистер Марк, онижи и са повећим носом, изузетно љут, нервозан због сваке ситнице, гунђало, био је такав док није постао једноставно Линија, а Освалдо Кавандоли га је учинио симпатичнијим и лакше га је било заволети. Многи су га једноставно звали Бадум бадум.

У студију његовог аутора који је преминуо 2007. године његов син, Серђио Кавандоли, исприцао нам је несто више о симпатичном лику.

„Линија личи на мог тату. Мој отац је увек правио ликове који личе на њега, са мало већим носом, јер је мислио да је имао велики нос, тако да је тај нос присутан свуда, код свих ликова које је он направио, није само код Линије“, каже Серђо Кавандоли.

Линија никада није сама, увек се са неким препире и разговара.

„У свакој епизоди присутна је рука која је рука мог оца, наиме он је deus ex machina свега онога што се Линији дешава у цртаћу и он се често страшно нервира јер је мој отац често умео да га зафркава, правио му је смицалице, обрисао би му црту, и Линија се поприлично живцирала. Линија је имала пуно девојака али са њима никада није имао среће. Не због карактера већ јер су те жене увек биле помало уображене и на висини и увек се нешто дешавало тако да је на крају остајао сам“, додаје Серђио.

Све љубитеље овог анимираног филма је одувек занимало и којим то језиком прича Линија.

„Он нешто мрмља, испушта неке звуке, то је заправо грамелот кога је измислио Карло Бономи, глумац који му је позајмио глас. Он понекад убаци нешто на миланском дијалекту, ретко неку италијанску реч, па ко то разуме онда се смеје. Линија и Карло су једно те исто, не могу се одвојити“.

Иза мање од два минута анимације стоји огроман посао.

„Има више од 1.500 цртежа за два минута цртаног филма. То је око 3.000 фотограма. Сваки цртеж би морао да се понови по два пута јер ако се то не уради онда би покрет био много бржи. То знам јер сам био оператер на филму, радио сам као сниматељ краткометражних филмова Линије да помогнем мом оцу када сам могао, тако да знам колико је то тежак посао.

Никада нисам ни помислио да цртам уместо мог оца, из поштовања. Пробао сам једном са два цртежа, али то није то. Јер ако погрешите нагиб, кривину све је другачије, ја одмах препознам када Линију нацрта неко други јер умем да видим ту разлику. Мој отац је имао направљене форме за Линијин нос да би могао да их нацрта много брже тако да не погреши и да нема разлике у носу, не мења форму“.

Након смрти Линијиног аутора, симпатични човечуљак наставља да живи захвлајујући једном младом аниматору кога је Кавандоли научио како да нацрта Линију на његовим оригиналним таблама, данас највише у комерцијалне сврхе.

Питали смо Серђија Кавандолија како је Линија реаговала на то да нема више његовог Каве.

„Мој отац је направио пакет разгледница којима је желео да објави вест о својој смрти. На том пакету је писало Post Cava (Након Каве). Ја сам их пронашао месец дана након што је умро. Сређивао сам овде по студију и нашао сам их. Његова жеља је била да их да свим пријатељима са датумом поштанског печата.

На разгледници можете видети земљу која прати његов профил и Линију која му доноси букет бојица за цртање и оплакује његову смрт. Те разгледнице сам поклонио његовим пријатељима, новинарима и људима који и даље долазе у студио“, каже на крају разговора Серђо Кавандоли.