Ганбару – јапанска уметност уживања у досадном послу

У Јапану врхунску услугу нећете добити само у веома луксузним и престижним продавницама и хотелима. Ако уђете у било коју продавницу, вероватно ће вас дочекати запослени који ће вас љубазно поздравити, поклонити вам се и пожурити да вам помогне чим уочи да вам је потребна помоћ.

Њихове униформе су испеглане, чисте, а они уредни и неговани. Полице уредно сложене, производи поравнати и организовани. Подови обрисани, прозори чисти, а кад изађете из продавнице, запослени ће вам рећи хвала, насмешити се и поклонити се све док се довољно не удаљите од излаза.

То не значи да Јапанци безусловно воле да раде. У сваком послу постоје тренуци који су напорни, досадни и заморни. Али идеја да дате све од себе и то истакнете у први план – ганбару, како кажу у Јапану – веома се цени, без обзира на то којим се послом бавите.

Било да сте генерални директор или помоћни радник у продавници, уколико поштујете ганбару, ваш рад ће бити цењен.

Када размишљамо шта је неопходно за уживање у послу, већина нас мисли на велике ствари – новац, статус, способност стицања нових вештина и да посао има смисла. Ово су важни чиниоци, али шта да радимо са задацима који нам то не пружају? Али ганбару значи да и у њима можемо пронаћи смисао.

Кад смо позитивни према послу који радимо – чак и досадном – људи ће приметити, а наш став ће подићи дух онима око нас. А кад знате да ваш рад људи поштују, сваки, и најдосаднији, посао учиниће се мање тежак и досадан.

Идеја ганбаруа не значи нужно да треба непрекидно да радите, претерујете или се исцрпљујете до граница издржљивости које ће вам угрозити здравље. Исцрпљивање не заслужује дивљење и не треба га захтевати.

Чак и на најузбудљивијем путовању, појавиће се досадни задаци. Уместо да заобилазимо напорне послове, можемо да покушамо да отелотворимо дух ганбаруа. Само зато што не осећате ентузијазам за неки задатак, не значи да не можете да промените свој однос према њему.