Читај ми!

Графити, уметност или вандализам

Од великих уметничких дела преко целих зграда и духовитих опаски до жврљотина по зидовима… Графитима је заједничко то што су у Србији забрањени законом. Ипак, неки опстају годинама, а за неке грађани морају да издвоје новац из свог џепа да би их прекречили. Ко одлучује шта је уметност, а шта вандализам?

Колико често на фасади своје згаде приметите нове графите? Због писања романтичних, шаљивих, или увредљивих натписа на зградама, казне су и по више хиљада динара.

Најчешће их не плаћају они који су их исписали. Тако је Скупштини станара једне од зграда у Улици 27. марта из Комуналне полиције стигло решење да због графита плате казну или окрече зграду.

„Графити су настали током реконструкције улице када је најмање било, тачније није уопште било осветљења у улици, од Н.Н. лица. Станари су сада дужни да о свом трошку то ураде. Станари ће уклонити те графите. Већ једном су уклоњени па су поново настали, па се питамо да ли постоји неко решење за овај проблем“, каже Гордана Илић, станарка зграде.

Графити и мурали, вандализам или уметност

И док графити из Улице 27. марта немају уметничку вредност, то не можемо рећи за радове уличних цртача. Али, ни њима није лако. Према закону свако оштећење на објектима је кажњиво, а муралистима је често отежан рад.

„За десет година рада имао сам једном проблема са полицијом, али смо то брзо решили јер су схватили да радимо нешто квалитетно. Углавном, када радимо потребна нам је сагласност председника кућног савета. Тако да када нас полиција пита да ли имамо сагласност, ми гледамо да то имамо писмено, тако да углавном немамо проблема са полицијом“, каже улични уметник Петар Ђорђевић.

Ипак, када као простор за рад, улични уметници одаберу неку површину на стамбеним објектима, грађани најчешће немају ништа против.

„Уметници се договоре између себе, а онда дођемо до Скупштине станара и предложимо им шта ћемо радити, генерално никад не дође до неких одбијања. Увек прихвате шта год да је у питању и јако су срећни што изаберемо ту зграду да радимо на њој“, наводи Матија Поповић.

Од оронулих зидова до уметничких дела 

Популарни стрит арт можемо видети у готово свим деловима Београда. Они који се њиме баве, простор за сликање најчешће уређују сами, а од оронулих зидова праве уметничка дела.

„Обично зидови на којима радимо су у јако лошем стању пре него што се мурали раде и онда морамо да урадимо припрему за саме мурале. Искључиво је наш материјал, боје купујемо од новца који прилажу наши другари, или ми сами скупљамо за одређено време за одређени пројекат, наравно ту су и пролазници који некад желе да оставе новац, некад чисто као леп знак пажње“, објашњава Поповић.

Улични уметници са полицијом обично налазе заједнички језик, међутим казне за графите могу да буду од 5.000 до 20.000 динара, наравно под условом да полиција затекне на лицу места оне који их цртају.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво