Слика која је узбуркала гледалиште Слагалице

Суперфиналиста Слагалице, Стефан Грнчарски је освојио 29 поена, одговоривши како се зове слика Пола Гогена. Многи мисле да то и није било тако тешко, јер је то једина слика која у свом називу има три знака питања.

Слика Пола Гогена, Одакле долазимо? Шта смо? Куда идемо?, по историчарима уметности, није само најзначајније уље на платну које је познати уметник икада насликао, већ је и слика која објашњава његову целу сликарску и филозофску доктрину и резимира његово целокупно стваралаштво.

Сликању овог ремек-дела предходио је низ драматичних и трагичних догађаја у животу уметника. Хронични финансијски проблеми, погоршавање здравственог стања, депресија, а у пролеће 1891. године умире му и кћерка Арлина у 21. години.

Гоген је насликао ово платно 1897. године на Тахитију, у време после неуспелог покушаја самоубиства, а током рада је више пута наводио да ће то коначно и извршити када је заврши. И сам ју је сматрао синтезом и врхунцем својих начела и својим ремек-делом.

Наредне године слику је послао Жорж-Данијелу де Монфејду у Париз, а до 1936. године када ју је коначно купила Мери Хариман за своју галерију у Њујорку, променила је више власника. На крају ју је откупио Музеј ликовних уметности у Бостону, где се и данас налази.

Као што и сам наслов говори, слика представља три раздобља живота, како је често било приказивано још од ренесансе – рођење десно, младост у средини и старост на крају, лево.

Цела слика је синтеза култура, религија, раздобља и сведочи о Гогеновој жељи да ослика основне мистичне силе, заједничке целом човечанству.

Средишња фигура је тахићанска Ева која представља спој тахићанске богиње Хине, јаванског Буде и ликова са споменика на Ускршњим острвима.

Фигуре су благо поједностављене у духу архајске уметности старе Грчке, а златни углови подсећају на византијско украшавање Небеса. Старица је урађена по узору на перуанску мумију коју је Гоген видео у музеју у Паризу.

Боје на слици подсећају на изглед средњовековних витража, а облици на јапанске дрворезе.

Гоген је одбијао да објашњава значење свог великог платна. Говорио би: „Наслов је ту да поставља питања – а ако бисте једно уметничко дело превише објашњавали, оно би изгубило своју поетичност“.