Изложба „Алан Форд трчи почасни круг“ од 2. децембра у Музеју Југославије

Први број Алана Форда изашао је у мају 1969. године. Осмислили су га Лучано Секи – Макс Бункер, као сценариста, и цртач Роберто Равиола Магнус. Већ годину дана касније овај сатирични стрип је због упечатљивих цртежа, духовитих дијалога и спретне ироније, као и изузетног превода Ненада Бриксија, придобио наклоност публике широм Југославије.

„Стрип је исмевао све корумпиране, неспособне и изманипулисане људе на свету. Никога није поштедео. Обрадио је лепе и ружне, богате и сиромашне, поштене и лопове. Догађаји у стрипу су апсурдни, изненађујући, духовити и апсолутно политички некоректни. Неки цитати постали су део свакодневног говора, па његов утицај можемо препознати и у музици (Прљаво казалиште), и на филму (Маратонци трче почасни круг, Kо то тамо пева, Смоговци). Данас је стрип једнако занимљив услед актуелне друштвено-политичке ситуације, па га многи доживљавају готово пророчки“, објашњава аутор изложбе, Рок Главан, колекционар стрипова из Словеније.

Изложбу организују Музеј Југославије и Институт за културу и образовање из Љубљане, у сарадњи са Националном галеријом Словеније, Италијанским институтом за културу у Београду и Југословенском кинотеком.

„Веома нам је драго што ћемо угостити ову запажену изложбу. Алан Форд је несумњиво један од феномена који карактеришу југословенско наслеђе и југословенско искуство. Желела бих, стога, да се захвалим свим сарадницима, донаторима и спонзорима који су нам помогли да у овој години реализујемо изложбу упркос сложеним околностима“, рекла је директорка Музеја Југославије, Неда Кнежевић, у сусрет отварању изложбе.

Стручни сарадници на изложби су др Андреј Смрекар и Само Пуребер, као и Лазар Џамић, аутор Цвјећарнице у Kући цвећа, популарне студије о феномену југословенског успеха стрипа Алан Форд.

Дизајн оригиналне поставке радио је Ранко Новак, док су за адаптацију београдске изложбе задужени Марица Буцек и Дејан Тодоровић.

„Алан Форд је један од врло ретких примера како се страни културни артефакт 'прими' у новој стредини и, штавише, постане неодвојиви део културне баштине земље примаоца; културни еквивалент воћног калемљења. Истина је да је Алан Форд у бившој Југославији постао популарнији и значајнији него у родној Италији, док је у свим осталим земљама, где је превод покушан, угашен након само неколико издања. Никада, на пример, није преведен на енглески“, наводи Лазар Џамић.

У оквиру изложбе биће приказана и ретка издања стрипа Алан Форд из колекције Маријана Матића и Марија Рељановића.

Реализацију изложбе помогли су Ерсте банка и С- лизинг, ВИП мобајл, Монтпројект, Трако инвест, Триглав осигурање и Соко инжењеринг.

У оквиру изложбе Алан Форд трчи почасни круг одржаће се и пратећи програми, а изложба ће бити отворена до 31. јануара 2021. године.

Поменутом изложбом, као и бројним редовним програмима, Музеј Југославије ће у периоду од 28. новембра до 2. децембра обележити овогодишњи Дан Музеја.