Кромпируша за динар трудницама од срца, и то све због једног Срећка

Срећко је заслужан што све труднице већ пет година у једној земунској пекари могу да пробају ивањички специјалитет. Питу од кромпира по повлашћеној цени за један динар, пазаре будуће маме.

„Нисмо имали деце 18 година и 248 дана. Онда је супруга затруднела после пет наших вантелесних оплодњи. Пета је била у Прагу. И тог тренутка сам дошао на идеју, са супругом у договору наравно, да направимо акцију са питом кромпирушом за један динар“, каже Миломир Мијаиловић, власник пекаре.

Миломир је из Прилика код Ивањице, где се каже, узгаја најбољи кромпир. Зато није било дилеме коју ће питу даривати трудницама.

„Није то нека велика количина трудница да долази овде, али из пристојности, мало због овога, мало због онога, али добро... Које дођу, и које ми видимо да су трудне, и ако не траже ивањичку кромпирушу, ми им понудимо обавезно“, додаје Миломир.

Акција ће, каже, трајати до Срећковог 18. рођендана. А укусна пита кромпируша, својим мирисом мами и оне чији велики стомак не значи да је труднички.

„Госпођа једна је долазила цело једно време, дужи један период, док је продавачица није провалила и питала - госпођо, кад ћете више да се породите?“, испричао је Миломир.

Највише га обрадује када чује да је његов гест подстакао и друга предузећа.

Ко може – нека помогне 

„Чуо сам по кафићима људи нуде кафу, ово - оно, придружују се људи. Кад се изађе на друштвене мреже види се ко шта нуди и, чак и наше колеге пекари имају својих акција које уводе свакодневно, и искористићу још једну прилику да позовем сва предузећа која могу да понуде својим радницима, својим муштеријама било какву помоћ, ако се то зове помоћ“, каже власник пекаре.

Њима су ретки прискочили у помоћ док су ишчекивали Срећка. Зато су одлучили да сада када га имају, доприносе срећи других, па макар то били и мали залогаји.

„Није богат онај ко има него онај ко даје. Новац је пролазна ствар. Када се наш Срећко родио 2014. године, ми смо добии једну штанглу злата тешку три килограма и 700 грама, и зато смо богати људи. Ми немамо много новца на располагању, ми смо људи подстанари, станујемо у вешерници и плаћамо кућном савету. И не дајемо зато што имамо много новца. Али оно што имаамо то и делимо са народом нашим“, закључује Миломир.

Последња акција у низу је да њиховој радници која остане трудна дарују 100.000 динара.

Дуго их је пратила лоша срећа, а када им се коначно осмехнула, породица Мијаиловић почела је да помаже другим људима. Њихова девиза је – „Док не даш, не можеш да добијеш“, а њоме ће се, кажу, руководити и у овој 2020. години.