Програмери који су се одлучили за воћарство

Према рецепту добијеном од прабабе, уз егзотичне зачине из далеке дедовине, Мирјам у Сурдуку прави слатке чаролије. Питање „Колико дана до завршетка апликације?“ она и њен супруг заменили су са „Колико дуња за теглу џема?“. У Београд се, кажу, не би вратили.

Дуње у Сурдуку. То је свакодневица за Мирјам и Дејана. Када су пре шест година напустили Београд и програмирање, одлучили су да се преселе на Дејаново породично имање и засаде баш дуње.

„Просто је све постало исувише напето, исувише брзо, тешко. Све је за јуче, све је за одмах. Много тензија. Послодавци који су, такође, веома захтевни. Гужва у Београду. Све више возила“, набраја Мирјам разлоге који су их навели на овај корак.

„За дуњу смо се определили распитујући се за туђа искуства и у литератури, јер смо морали да будемо реални. Дошли смо из града, немамо уопште искуства за ту причу, али, ето, успели смо да одаберемо воћку која је нама у том тренутку изгледала најпримамљивија“, додаје Дејан Љубојевић.

Почетак није био једноставан.

„Нисам знала ни где је Сурдук, а дуњу сам последњи пут јела док ми је била жива прабака, па правила све ово што ја данас правим, тако да, захваљујући њој, отуда још једна идеја“, каже Мирјам.

Испоставило се да је избор воћке био прави. После шест година, годишње им роди пет тона, а око дуња, како кажу, нема превише посла.

„Мало је проблематичније када су кишне године, па крене трава. Онда ту има кошења на сваке две недеље. Берба није проблем. Направимо, што би рекли Сремци, мобу, па дођу и деца, и пријатељи, и другари да проведу викенд у природи“, објашњава Дејан.

Порекло Мирјам је и разлог зашто су џем, компот и слатко које она прави другачији.

„Када ме питају откуд каранфилић у компоту, одговорим да сам помешала Шумадију и Египат. Ја сам по оцу Египћанка, а по мајци сам из Луњевице, односно по прадеди, тако да ми најмање прија Срем и Војводина која је равна. Када смо први пут ишли колима и обилазили, питала сам се има ли неко брдо“, присећа се Мирјам.

Зачини египатски, али рецепт шумадијски још из 1936. године, добијен од прабаке. Више је посла око прераде воћа, али је и добит много већа.

„Људи се труде да продају сировину. Наша идеја уопште није била продаја сировине. Напротив. Хтели смо да направимо производ од те сировине. Искрено, зарада је пута десет ако било шта направите“, истиче Дејан.

Мирјам признаје да никада није зажалила што се одлучила на овај потез, осим када је видела кртицу. Посао програмера у Београду је био извеснији, сигурнији, али кажу да се нису покајали, иако је сада можда теже, јер слободног времена немају. Али зато имају мир, зеленило и мирис дуња.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво