И пењање уз степенице може бити хоби

Степеник по степеник, Мирослав Петровић кренуо је у трећи поход на врх Авалског торња. Пет стотина седамдесетпет степеника је савладао за 11 минута и 59 секунди.

„Са годинама време се мало повећава, сад је око 20 и нешто секунди више него претходни пут пре три године. Где год могу пењем се – од Барселоне до Париза, Конга, Јоханесбурга. Рекорд ми је у Шангају хотел 'Гранд Хајат', 88 спратова, 1.932 степеника за 44 минута“, истиче Мирослав Петровић, бивши амбасадор Југославије у Анголи и Конгу.

Нажалост, не може се баш свуда. Неостварена жеља му је, каже, Бурџ Калифа у Дубаију. Ипак, на листу освојених грађевина, уписао је једну за многе недоступну.

„То сам успео у Киншаси. У Жекамин згради не дозовљавају да се попењеш. Мало сам ескивирао и успео да се попењем, а другима не дају. У Кини, тешко сам добио дозволу, сумњали су нешто. Нисам терориста и потписао сам изјаву на своју одговнорност да се пењем и пустили су ме. Попео сам се и сишао пешице. Исконторлисали су ме на сваких 10 спратова била је безбедност да види шта то радим“, наводи господин Петровић.

Када је у Анголи где иначе живи, сваки други дан, Мирослав се пење уз три највеће зграде у Луанди. Присећа се и откуд страст према пешачењу.

„Ја сам иначе ђак пешак, од мог села до школе било је 15 километара. За девет година прошао сам 42.500 километара пешке“, додаје бивши амбасадор.

Мирослав никада не мирује, па ће већ у понедељак отпутовати у Париз где га по 16. пут дочекују степенице Ајфеловог торња. План му је да до краја године стигне и до Азије.