Тесла и Пупин – сукоб или пријатељство?

Радоје Јанковић, генерални конзул Краљевине Југославије у Њујорку, био је прави прималац ових писама.

„Јанковић је иначе био једна врло занимљива личност. Пре него што је постао конзул, био је осуђен на 18 година робије због помоћи људима који су били осуђени у Солунском процесу. Међутим, краљ Александар Карађорђевић га је помиловао, али га је држао на солидној дистанци – прво га је послао у Чигаго а потом у Њујорк“, рекао је Виктор Лазић гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Тесла је иначе, између осталог, у писмима тражио и финансијску помоћ за неке од својих радова.

„Та писма садрже три кључне информације. Оно што је суштински важно јесте његов однос према Пупину. Писма су добрим делом писана у вези са Пупиновим здрављем. Говоримо о децембру 1934. године и јануару 1935. године. То је непосредно пред Пупинови смрт. Да подсетим, Пупин је умро 12. марта 1935. године“ објашњава Лазић.

Теслина дијагноза 

Тесла у писмима изражава забринутост за Пупиново здравље и помиње тровање „мокром киселином“.

„То је Теслина дијагноза која се разликовала од званичне. У једном даху, на неколико страница, исписује бригу, дијагнозу и пише о томе како би волео да посети Пупина јер мисли да може да му помогне. То у потпуности нарушава слику какву смо ми имали до сада о односу између Пупина и Тесле. Људи који су у сукобу, не пишу тако једно о другом. Иначе, Радоје Јанковић је написао како је он саопштио Пупину да се Тесла за њега интересује и да жели да га посети, а Пупин му је рекао како он једва чека да види Теслу и како му је жао што због слабих ногу не може да устане и оде до господина Тесле“, испричао је Лазић.

Постоје различита тумачења о томе због чега су Тесла и Пупин наводно били у сукобу.

„Неслагање не значи велику свађу или сукоб. Једна од главних теорија је заправо та, да код суђења у вези са Марконијем, око изума радија, Пупин наводно није био на Теслиној страни. Ми смо нашли доказе да је било управо сигурно, да је Пупин стао на Теслину страну. Дакле, то не може бити сукоб, ни мотив. Постоје разлике у њиховим животима, они су различито деловали током Првог светског рата. Тесла је био повученији, желео је да се бави својим изумима, док је Пупин сматрао да сви Срби треба да се баве ратом и да помогну Србији. Ви знате за онај дуг Србије, за који је Пупин гарантовао. Тад је Србија била малтене пред банкротом, подигли смо један кредит, и за то је Пупин целокупном својом имовином гарантовао. Када су га питали да ли је свестан шта чини, Пупин је рекао: 'Ако Србија пропадне нека пропаднем и ја'“, рекао је Виктор Лазић из удружења Адлигат.

Односи између великана су комплекснији него што ми то доживљавамо 

Лазић додаје да ова писма доказују колико тога још не знамо о Теслином животу.

„Ми не знамо ништа о односу Тесле и Едисона, а мислимо да знамо све. Из ових писама ми видимо да Тесла жели да помогне Пупину, али он жели да помогне и Едисону, али му доктори нису дозволили. И пише како му је жао што није могао да помогне Едисону. Ти односи између великана који су задужили цео свет, много су комплекснији него што ми то доживљавамо, није то тако црно и бело“, каже Лазић.

Лазић је изнео и једну, како каже, личну теорију о односу Тесле и Пупина: „Имам теорију, нема доказа за њу, а то је да је дошло до још једног сусрета Тесле и Пупина пре тог фамозног 10. марта – последњег сусрета, на самрти. Мислим да је у периоду између писања и смрти Пупина, дошло до још једног сусрета. Није ми логично да Тесла није ту учинио корак, отишао и посетио Пупина пријатељски“.

Истраживање докумената попут ових писама, који показују праву истину, захтева велику посвећеност. Да би Теслина писма остала будућим генерацијама, потребно је њихово исправно чување у посебним условима.

„Ми то донекле можемо, али зато рачунамо на помоћ добронамерних људи и државе“, изјавио је Лазић. Писма ће бити на располагању истраживачима и осталим заинтересованима, већ од 11. марта.