Паклени возачи панчевачки, мит или истина?

Јесу ли заиста паклени када се појаве на улицама главног града и зашто поједини Београђани трубе када виде панчевачке таблице? Непристрасан одговор покушаћемо да добијемо у ауто-школи, од инструктора који је у вишегодишњој каријери обучавао на десетине Панчеваца и који зна шта то Панчевци пропуштају када је обука у питању. 

„Оно што је значајно је да је Панчево равничарски град и да свакако Панчевци немају где да увежбају полазак под ножном, полазак под ручном на успону и можемо рећи да је то једна од компликација која их прати“, објашњава инструктор Горан Којадиновић.

Осим кретања на узбрдици шта то још Београђани замерају комшијама?

„Људи се теже сналазе у условима интензивног саобраћаја у великим гужвама и онда знају да застану да блокирају саобраћај, да направе неки застој што наравно код других изазове реакције“, истиче нам Будимир Пуљаревић, возач из Београда.

Да Београђани умеју бурно да реагују уверио се и најбољи српски аутомобилиста, иначе Панчевац, Душан Борковић.

„Чак и мени док ме не препознају, исто свирају ако виде панчевачке таблице јер једноставно возим по прописима. Овде сад многи и не возе по прописима и негде стално журе мало агресивније возе. Тако да не значи да ако неко ако неком свира да једноставно лошије возе“, објашњава Борковић.

Један круг је био довољан да се уверимо - овај Панчевац уме да вози. Уверава нас да умеју и његови суграђани, као и да пре него што „легну на сирену“ Београђани треба да размисле коме заправо свирају.

„Много се Београђана, пошто се сад Београд шири, много њих се преселило у Панчево са истим тим панчевачким таблицама, тако да кад Београђани свирају панчевачким таблицама, постоји велика шанса да свирају Београђанима само са панчевачким таблицама“, у шали каже аутомобилиста.

Осим њега у Београду смо успели да зауставимо још једног Панчевца и покушали да сазнамо шта је разлог анимозитета комшија.

„Они одувек имају према Панчевцима много замерки, али то је једна традиција још из седамдесетих година кад је Панчево било подручје целог Јужног Баната обухватајући Белу Цркву, Вршац, Kовин, Алибунар, Kовачица... Значи није то то као што се прича“, каже Бора Пејић, возач из Панчева са 35 година искуства у вожњи.

Није више ни пракса да возачи из Панчева аутомобиле остављају са друге стране моста, а затим градским превозом прелазе преко Дунава - бар тако кажу у Савезу возача Панчева.

„То полако ишчезава, јер стижу нове генерације, савременија возила све то, тако да та прича полако ишчезава“, тврди Стојан Тегелтија, председник Савеза возача и аутомеханичара Панчева.

Они који на испиту проверавају знање возача сматрају да је тензија у вожњи последица ривалитета између два суседна града, али и одраз мањка саобраћајне културе.

„Београђани свирају свима, прво етика у саобраћају је јако мала, они свирају и ауто-школама које имају 'Л' таблице и онима које имају знак 'П' (почетник), значи недостаје култура и стрпљење“, каже Драгомир Станковић, председник Коморе испитивача возачких испита Републике Србије.

Иако за ознаке ПА Београђани често у шали кажу да не представљају град већ професионалне аматере, ипак од обуке и искуства зависи да ли ће неко бити добар или лош возач. Тако да тезу да су лоши возачи Панчевци лако могу да оборе и покажу да и београдске таблице могу да имају значење, а то је да беспотребно говоре.