Док „деда“ Муја одмара, Жозефина храни младунца у торби

Пролеће су једва дочекали сви становници београдског „Врта добре наде“, испричао је за Танјуг ветеринар, и како за себе каже, другар свих животиња Јожеф Езвеђ – Јошка.

Зима је била дуга и хладна, и осим фокама и белим медведима, никоме није пријала, а посебно не кенгурици Жозефини, јер њој су топли временски услови неопходни, како је иначе стално у њеној постојбини Аустралији, а сад је још ту и младунче, којем зима никако не одговара.

Иако у београдском зоо-врту има других и егзотичнијих животиња, према Јошкиној причи, кенгурица Жозефина, ракунице Мирка и Живка и алигатор Муја имају најзанимљивије животне приче.

Жозефина, „мајка троје деце“

Наиме, Жозефина потиче од врсте кенгура Валаби, али је навикла на људски контакт.

Како је испричао Јошка, њу је мајка још као бебу одбацила и она је првих шест месеци живота, које младунци торбара иначе проводе у мајчиној торби, провела код Јошке у стану.

„Прискочио сам у помоћ, што је било напорно јер је морала да једе свака два сата, али хвала богу, труд се исплатио.“

Жозефина се сада радо дружи са људима, али има и своју породицу.

Она је „мајка троје деце“ а њено најмлађе младунче старо је само шест месеци и ускоро треба да изађе из мајчине торбе.

„Мали кенгури први пут изађу из мајчине торбе са пет или шест месеци и то се назива почасни круг, када понешто прегризу и врате се назад у заклон мајчине торбе, а после тога, све више времена проводе напољу“, објашњава Јошка.

Као срећна и одрасла мама кенгурица, Жозефина пролећне дане проводи сунчајући се, а пошто је сунце сада благо, каже Јошка, она то максимално користи.

А када није расположена, Јошка јој да њене омиљене посластице, орахе, лешнике, и зелене листове, а када ни то не помаже, онда је најбоље „оставити је на миру“.

Мирка и Живка су такође одрасле у стану

На другом крају зоолошког врта живе две сестре ракунице, Мирка и Живка, које деле Жозефинину судбину.

Њих је такође мајка одбацила, што се, каже Јошка, често дешава када ракуница затрудни млада. И њих је Јошка однео кући, а тамо су месецима, „правиле дар мар“.

„Ракуни су јако заинтересовани за све, и често ми се дешавало да у кући затекнем празне фиоке, или да се Мирка завуче испод судопере и проводи време у шерпама.“

И оне су, упркос мајчином одбацивању, успеле да преживе уз Јошкину помоћ и сада свакога дана маме осмехе на лица посетилаца „Врта добре наде“.

У природи, ракуни су сваштоједи, воле и воће и поврће али и месо, рачиће, жабе, шкољке и инсекте, у врту ипак, чешће једу воће и поврће.

Ко Врт посети током дана и по поднева, углавном ће их затећи како дремају у свом пању, јер то су, како каже, полуноћне животиње највеселије у рану зору или током ноћи.

Ипак, све ово су посебни случајеви, истакао је Јошка, и не треба заборавити да то нису кућни љубимци већ дивље животиње са којима посетиоци зоо-врта не би требало да покушавају да успоставе контакт.

Муја, најстарији северноамерички алигатор на свету

Алигатор Муја није одрастао код Јошке, не зна се ни кад је одрастао, али оно што је за њега занимљиво јесте да је он најстарији становник Београдског зоо-врта и најстарији северноамерички алигатор на целом свету што су и амерички универзитети потврдили.

Хранилац рептила у зо-врту, Александар Ракочевић, каже да се Муја „доселио“ 1937. године, као поклон једног немачког врта.

Тада је већ био одрасли алигатор, па се не зна када је тачно рођен, али има најмање 80 година, истакао је Ракочевић.

Муја је преживео три бомбардовања Београда, 1941, 1944. и 1999. године, а како каже Ракочевић, упркос томе он је витална животиња, и није никада имао никакве здравствене проблеме осим 2011. године када је имао операцију.

Наиме, гангрена му је захватила предњу ногу и једини спас за њега је био ампутација ноге.

Ветеринарски тим Врта у сарадњи са ортопедима из Клиничког центра Србије, обавио је операцију и он се након тога врло брзо опоравио, подсећа Ракочевић.

Муја једе једном у две недеље, и то пацове, заморце, зечеве или препелице.

„Треба да једе различите врсте меса да би остао здрав“, каже Ракочевић.

Најстарији алигатор на свету највише воли да дане проводи одмарајући у базену смештеном у имитацији пећине која је направљена само за њега.

Када температура достигне 20 степени или више, Муја излази напоље, где одмара у спољашњем базену, тако да шест месеци годишње проведе напољу, а шест унутра.

У Бео зоо-врт, рекли су и Јошка и Ракочевић, сви су добродошли, и да виде необичне животиње али и да понешто науче.

Ипак, јако је важно да поштују „кућни ред“, а посебно да не хране животиње јер свака од њих има своју посебну исхрану која им помаже да остану здрави и витални.