Са колена на колено, од белог орла, преко курајбера до деде

Када смо питали пролазнике знају ли шта је то курајбер, помало су нас чудно гледали, мислећи да је реч о погрдном називу за човека који не ужива баш нарочити статус у друштву. Аскурђела је ретко ко могао да се сети, а за белог орла и белу пчелу нису имали коментар.

А ако сте ви помислили да су бели орао и бела пчела само врсте птица, односно инсеката – преварили сте се. То су сродничке везе.

„Бели орао је назив којим се означава најдаљи предак. Орао је симбол небеске силе, ватре, бесмртности. Једна од његових митолошких особина је дуговечност и способност подмлађивања и вероватно је због тога он изабран да означи тог најстаријег претка родоначелника. И сад имамо најстаријег претка – белог орла, а најудаљеније беле пчеле“, објашњава докторка Марта Бјелетић из Института за српски језик САНУ-а.

Млађи од белог орла су курајбер, 14. колено, и аскурђел, 7. колено, до кога они ретки успевају да наброје своје претке.

„У традиционалној култури се по правилу узима до седмог колена, с тим што треба водити рачуна о вертикалним и хоризонталним коленима. Значи вертикално је смена генерација, а хоризонтално су разни побочни сродници, као што су браћа, стричеви, ујаци. О бројању колена се највише води рачуна због женидбених и удадбених односа и ту се по правилу узима до седмог колена, преко тога се сматра да су људи разрођени“, тврди доктор Милош Матић, саветник Етнографског музеја.

Ретко ко уме и да објасни значење појединих појмова којима се називају сродничке везе. То не треба да чуди, јер и стручњаци за језик мало знају о њиховом пореклу. Од свих речи, у траг су успели да уђу само аскурђелу. Тако да аскурђел има своје место и у речнику.

„У литавском постоји једна реч курти, што значи палити ватру, оснивати. Његов повратни облик значи настањивати се први пут на неком месту. И сада постоје такође тумачења да су пракуреја прародитељ и глагол палити сродни. То би можда значило да би тај пракурејац био онај који је први заложио ватру, који је први направио огњиште, значи и да се из тог развило предак, односно прародитељ“, сматра докторка Марта Бјелетић.

У Етнографском музеју верују да је већина тих речи индоевропског порекла, а да су неке стигле из германског и персијског. Управо због тога постоје сличности у језицима који нам изгледају потпуно страно. На пример, реч „мама“ и „тата“ присутне су у многим језицима.

Ипак, када бисмо речи попут курајбера, ожимикуре и парђупана хтели да преведемо на неки други језик, морали бисмо више да користимо руке него речи.

„У већини језика таквих назива нема. На пример, када би неко покушао да преведе Павићев Предео сликан чајем – он би се нашао на муци, јер он тамо наводи један женски низ ових назива до беле орлице. Могао би само описно да преведе“, објашњавају у Институту за српски језик.

Али мука настаје и на српском, када хоћемо да објаснимо ко нам је шта у тазбини. Па тако многи помешају заову и јетрву, али не могу из прве ни да се сете ко је пашеног, а ко шурњаја.

Зато кратак подсетник. Шурњаја је шуракова жена, али и супруга брата ваше супруге. Јетрва је супруга брата вашег мужа, а заова – мужевљева сестра.

Ако нисте удати ни ожењени, можете да се опустите неко време. Али се бар потрудите да сазнате ко су вам преци.