Ауто-пут ће, ипак, прећи преко базилике код Црвене Реке

Како је прeцизирано Танјугу у нишком Заводу за заштиту споемника културе, реч је о комплексу из ранохришћанског периода (4 - 6. век), а сам локалитет је вишеслојан, јер су истраживачи регистровали остатке из гвозденог доба, касне антике, ранохришћанског периода и раног средњег века.

Радови на градњи ауто-пута на том месту заустављени су 2012. године када су се указали остаци за које се тада претпоставило да припадају касноантичком периоду.

Завод за заштиту споменика културе у Нишу је прописао конзерваторске услове и задатак је био да се истражи цео комплекс.

Истраживања су концентрисана на западне и северне зидове изван базилике и када је цео простор истражен откривен је велики атријум у чијем су се централном делу налазили остаци стопа носећих стубова самог портика.

Како је рекла директорка Завода Елена Васић Петровић, указујући на хронологију догађаја, локалитет Кладенчиште регистрован је још 2004. године приликом рекогносцирања терена за потребе изградње источног крака Коридора 10.

Нишки Завод je 2012. године, одмах, по уочавању шута приликом изградње ауто-пута, донео Решење о обустави радова и предложио археолошка ископавања која је спроводио Републички завод, најпре, септембра 2013. године.

Базилика ће бити затрпана

Упркос томе што Републички завод није био надлежан и што ископавања нису завршена, он 2013. године „доноси одлуку да се базилика покрије са два метара песка и да преко ње пређе аутопут“, наводе из нишког Завода.

Наставља се преписка нишког и београдског завода како би било разјашњено шта је чија надлежност, па је нишки Завод за заштиту споменика културе формирао своју комисију и у складу са њеном проценом прописао техничке мере заштите у складу са законским овлашћењима и уједно наложио наставак ископавања.

Нишки Завод је инвеститору понудио две могућности: заштиту и презентацију IN SITU (у изворном положају) или измештање одговарајућом методологијом.

Републички Завод наставља истраживања новембра 2014. године, а Коридори Србије почетком ове године подносе захтев за понављање поступка и измену решења из 2013. године и нишки Завод тај захтев одбија јер нове околности на које се позивају Коридори Србије заправо потврђују Решење из 2013, наводе из нишког Завода.

На крају, Републички завод занемарује све што се догађало између 2012. и 2015. године и доноси своје решење о затрпавању базилике.

Из нишког Завода подсећају да су у комисији коју су формирали 2013. године и која је варолизовала објекат били најеминентнији стручњаци у нашој земљи, а чинили су је проф. др Михајло Милинковић, проф. др Чедомир Васић и мр Александар Алексић.