Шуме нестају све брже

Истраживање, у ком је учествовало више од 20 стручњака са пет континената и у ком су коришћени подаци прикупљени током последних 35 година, истиче се да нарастајућа људска популације врши све већи притисак на шумске животиње и биљке којима прети истребљење.

„Резултати су нас изненадили и уплашили“, рекао је за Ројтерс вођа студије, Ник Хадад, професор биолошких наука на Универзитету Северне Каролине.

„Сви показатељи указују на даље погоршање стања“, навео је.

На мапама објављеним у склопу студије може се видети да су велике површине под шумом у Амазону и Конгоанској котлини и даље удаљене од људи, док се у Азији, Новој Гвинеји, Русији, Канади и нордијским земљама све више повлаче пред људским активностима.

„Седамдест одсто преосталих површина под шумском вегетацијом је на мање од једног километра од обода шуме", упозоравају научници, чија је студија објављена у часопису Science Advances поводом 21. марта, Међународног дана шума.

„Раст становништа неизбежно ће наставити да смањује и цепа природне зоне“, наводе стручњаци, који у повећању ефикасности пољопривреде виде једино решење за спас шума.

Једно истраживање из 2011. предвидело је ће до 2050. пољопривредне површине у свету морати да се са садашњих 1,53 милијарди хектара повећају за 18 одсто како би се нахранило све бројније становништво, те да ће се урбане зоне драстично проширити.

Фрагментација шума представља озбиљну претњу за животиње и биљни свет јер их све више приближава људима, мењајући постојећу микро-климу и доводећи нове, супарничке врсте.

„Расцепкана станишта утичу на смањење диверзитета биљака и животиња од 13 до 75 одсто“, напомињу амерички научници.

Крчење шума угрожава животиње, од јагуара у Бразилу до орангутана у Индонезији, као и друга створења попут птица, лептира и жаба и безброј ретких врста биљака, закључују стручњаци.