Амфиполис – откриће које окупира целу Грчку

У земљи богатог културног наслеђа, археолози ретко привлаче пажњу јавности. Па ипак, Катерина Перистери постала је „лице“ Амфиполис крипте, 2.300 година старе гробнице испод песковитих брда северне Грчке. Само прошлог месеца добила је три грчке награде.

„Ја сам само археолог који ради свој посао“, рекла је приликом једне доделе. На другој је са хором певала оду Александровој домовини.

Гробница је можда почивалиште Александрове жене Роксане, његове мајке Олимпије или једног од његових генерала. Али ове теорије и спекулације нису једино што доприноси популарности Перистеријеве.

После шест година економске кризе, политичких преокрета и понижавајуће помоћи међународне заједнице, Грцима су, пише Ројтерс, очајнички потребни хероји и премијер Антонис Самарас и његова влада жељни су добрих вести.

„То оживљава наде Грка да ће, и поред велике борбе да преживе, негде постојати 'свети Грал' који ће их поново повезати са периодом славе и моћи“, каже социолог Христос Кацеагијас, додајући да у време кризе људи имају шансу да редефинишу свој идентитет.

Популарни ТВ програм Анатропи, махон политички ток-шоу, два пута је своју двочасовну емисију посветио ископавању.

Таблоид Еспресо је наговестио да би идентитет мистериозног „становника“ гробнице могао да се открије коришћењем метода Дена Брауна. Одговор је у слици ренесансног мајстора Ђованија Антоника Бација који је насликао Александрово венчање, наводи лист.

Грчке телевизије детаљно су извештавале о открићима у гробници, од мозаика који приказује отмицу Персефоне, преко две каријатиде, до скелета који је пронађен у кречњачком гробу и сада послат на идентификацију.

„Константно праћење археолошких радова веома је необично“,каже археолог и директор Канадског института у Грчкој Дејвид Рап. 

Самарас је често у својим говорима помињао гробницу, а са супругом је обишао налазиште у августу када је, стојећи испред улаза у гробницу који су чувале две сфинге, рекао да то „значајно откриће“ чини све Грке поносним.

Приче о Амфиполису продају се, пише лист Катимерини, као свежи ђевреци. „Прича је узбудљива и никада се неко археолошко ископавање није овако одвијало“, рекао је грчкој телевизији министар културе Константинос Тасулас.

Нису баш сви одушевљени тиме. Опозиција критикује Самараса – чија влада контролише сва саопштења у вези са гробницом – да преко Амфиполиса покушава да добије политичке поене.

„Амфиполис није место за политичке игре“, каже Панос Скурлетис, портпарол опозиционе Сириза партије.

Деспина Кутсумба, археолог који је члан мале, антикапиталистичке Антарсија партије, каже да Самарас користи гробницу како би сакрио чињеницу да друга налазишта у земљи добијају мање средстава. „Издвајају Амфиполис како би прикрили банкрот земље“, истиче Кутсумба.

Гробница је послужила и као инспирација за серију карикатура. На једном је Самарас приказан како позива археологе да идентификују покојника како би могао да плати нови порез на некретнине, други показује економисте како копају по Амфиполису у покушају да пронађу економски опоравак.

Неки верују да ископавање неће помоћи земљи где је сваки четврти становник незапослен, а приходи домаћинстава пали су за трећину од почетка кризе.

„Истина је да бисмо сви волели да је ово нешто важно. Али, истина је да је овде само реч о важном открићу које нам улепшава црне дане“, каже психолог Гарифалија Дедес.

У Амфиполису се надају да ће открића помоћи региону да мало просперира.

„У музеју који је викендом посећивало петоро посетилаца, сада их има око 2.000“, наводи Ана Панагиотареа, портпаролка ископавања. Аутобуси пуни туриста и школараца долазе на налазиште које није отворено за посете.

Солунска ТВ 100 бележи скок гледаности са три на 24 посто када емитују получасовне извештаје о Амфиполису, додаје Панагиотареа.

Археолог Катерина Перистери каже да је срећна што гробница подсећа свет на културни допринос Грчке.

Али, каже, налазиште није променило њен живот. „Ово је посао који радим већ 35 година“, објашњава Катерина Перистери.