Свако људско лице јединствено!

Када би сви изгледали исто, свет би био прилично досадан. На срећу, свако људско лице има своје јединствене црте, а за то можемо да захвалимо еволуцији, преноси Танјуг.

Према резултатима нове америчке студије, еволуција је подарила човеку посебне црте лице, јер је за људе важно да могу да препознају друге и да буду препознати.

„Да сви изгледају више-мање исто настао би општи хаос“, истакао је коаутор студије др Мајкл Шихен са Универзитета Калифорније.

„Било би заиста тешко разликовати чланове породице, колеге с посла, пријатеље и комшије од потпуних странаца. Наравно, били бисмо у стању да схватимо ко је ко након краћег разговора, али како би то било напорно!“, објаснио је др Шихен.

Током истраживања, Шихен и његове колеге су проучили податке телесних прегледа белих и црних мушкараца и жена у војсци из 1988. године.

Научници су се посебно позабавили разликама у цртама лица, попут размака зеница и ширине носа, и закључили да они варирају далеко више од разлика запажених на другим деловима тела, као што је, на пример, дужина руку.

Највише варијација забележено је у тзв. „троуглу“ који чине очи, нос и уста. Установљено је, такође, да се свака црта лица разликује независно од других. Наиме, не постоји никаква веза између размака очију, на пример, и ширине носа.

Резултати студије сугеришу да су варијације у изгледу лица производ природне селекције.

Истраживачи су анализарали и варијације у геномима више од 1.000 људи широм света. Посебно су проучили генетске области у вези са обликом лица и открили да постоји више варијација унутар тих области у поређењу са генима који одређују друге карактеристике, попут висине.

„Природна селекција има тенденцију да брише генетске варијације особина од којих зависи опстанак“, навео је други аутор студије др Мајкл Нахман, генетичар и професор интегративне биологије са Универзитета Калифорније.

„А овде се дешава управо супротно - селекција одржава разноликост. Све се то поклапа са идејом да је природна селекција подстакла различитост ради лакшег препознавања“, објаснио Нахман.

Зашто су људи склонији да користе лица уместо друге делове тела у међусобном препознавању? Пре свега, зато што су еволуирали од примата који су више користили вид, а мање мирис од осталих сисара. Научници полазе од хипотезе да загледање у лице уместо у други део тела како би се одредио идентитет омогућава приматима да виде где друга животиња усмерава проглед и прате покрете чељусти како би знали да ли ће покушати да их угризе.

„Наравно да људе препознајемо и по другим особинама - њиховој висини, стасу. Међутим, сматрамо да је лице доминантан начин да се људи идентификују“, закључио је др Шихен, чија је студија објављена у часопису Nature Communication.