Шта је највећи убица сна и како га савладати за 15 минута

Др Арик Пратер, професор психијатрије и бихејвиоралних наука на Калифорнијском универзитету у Сан Франциску, открио је да је током бројних година истраживања, схватио да је руминација („премотавање" и преиспитивање догађаја у којима смо учествовали током дана) - највећа ствар која узрокује лош сан. Додаје да је и сам искусио како је то, када због забринутости услед неког проблема током вечери и ноћи, сан „не долази на очи".

„Ваша пажња се враћа, изнова и изнова, на ситуацију која није прошла добро, или због које жалите, због које сте тужни...", каже доктор, и наводи детаље из једне од ситуација, због које није могао да заспи: „Легао сам у кревет и сетио се глупог коментара који сам упутио некоме на забави, иако је особа којој сам тај коментар упутио, вероватно све заборавила неколико тренутака касније".

Доктор Пратер је рекао да такве „негативне мисли и емоције" могу бити прилично изражене, и да, иако је признао да „не постоји магични прекидач" који би зауставио руминацију, постоје начини да се она „заузда".

Дан је за бриге, а ноћ за сан 

Објаснио је да је најбоље време за бригу током дана, јер је то доба када „на уму имате бројне важне ствари" које се дешавају, и зато тада тешко можете да „упаднете у менталну спиралу".

Такав концепт је повезан са још једним Пратеровим саветом, а то је да одвојите 15 минута - искључиво током дана, када можете да се фокусирате на „емоционалне бриге". Указао је и на важност тога да током тих 15 минута „резервисаних за бригу" будете сами.

„Када се тих 15 минута почну, дајте себи слободу да бринете о једној по једној теми. Размишљајте о томе као о листи обавеза коју пролазите једну по једну.  

Наравно, неко ће рећи да му 15 минута није довољно, а др Пратер саветује да у том случају треба да кажете себи: „Ово сада морам да одложим за следећих 15 минута које ћу посветити емотивним бригама". 

„Користите исту технику ако лоше мисли поново почну да вам се 'мотају' по глави пре спавања, и реците себи да размишљање на ту тему имате заказано за сутра", додао је. 

Др Пратер каже да, ако се емоционалним бригама посветимо два до три пута недељно током дана - ређе ћемо пре сна - преживљавати стресне, и ситуације које нас из било ког разлога муче.

За 15-минутну стратегију, др Пратер је препоручио да је важно да кроз њу прођемо буквално на папиру, и то у две колоне под називом „Проблеми" и „Решења". Након што сте направили листу тренутних проблема којима сте обузети, можете да одредите и оне за које мислите да Вас највише муче ноћу. Штриклирајте оне најтеже. Крените редом, један по један, саветује психолог.

У колони „Решења" можете уписати кораке које намеравате да предузмете поводом проблема који вас мучи.

Имам план! 

„Запамтите, циљ је да се направи план о томе - како да почнете са практичним корацима за сутра и током наредног периода. Проблеме не решавате у потпуности, а никако током једне или неколико сеанси од 15 минута", рекао је др Пратер.

На крају, како каже, треба да једноставно савијете папир и ставите га поред свог кревета, пре него што себи кажете да „имате план".

Признао је да овај савет „некоме можда звучи глупо", али је такође нагласио његове предности: „Већ сте потрошили одређену енергију на ове проблеме и у стању сте да ослободите свој ум од њиховог разматрања ноћу".

Недостатак сна у директној вези са хроничним болестима 

Пратеров рад није био једино истраживање које је показало колико је важно довољно спавати. У студији објављеној у часопису Plos Medicine прошлог месеца, истраживачи су испитали податке о трајању сна које је пријавило скоро 8.000 одраслих, у доби од 50, 60 и 70 година.

Тим истраживача је открио да људи од 50 година, који су спавали пет сати или мање, имају 30 одсто већи ризик од развоја две или више хроничних болести током 25 година, у поређењу са онима који су спавали седам сати.

Људи од 60 година, који су спавали пет сати или мање, имали су 32 одсто већи ризик у поређењу са онима који су спавали седам сати ноћу.

За 70-годишњаке који су спавали пет сати или мање, дошло се до податка да имају 40 посто већи ризик од развоја хроничних болести у поређењу са онима који су спавали седам сати.