Читај ми!

Симпатично буцкасто дете је, у ствари, болесно дете

Гојазност је озбиљна болест, са бројним компликацијама и здравственим опасностима за цео живот и значајно скраћује животни век. Већина последица не види се док се дете гоји, већ после вишегодишњег оптерећења организма вишком килограма. Стручњаци кажу да је гојазност на нивоу епидемије у целом свету. Изузетак су сиромашне афричке државе, где су деца потхрањена.

Гојазност је још пре деценију проглашена за болест и најчешћа је хронична болест дечијег доба. Према подацима Светске здравствене организације то је четврти узрок смрти код савременог човека. Она доводи децу у ризик због здравствених проблема који могу утицати на њихово здравље сада и у будућности, наводи гост Јутарњег програма Радио Београда 1 каже педијатар проф. др Недељко Радловић, гастроентеролог и нутрициониста Универзитетске дечје клинике у Тиршовој.

„Као последицу гојазности имате читав низ поремећаја у организму као што су артеросклероза, затим дијабетес. Такође је доказано да гојазност представља фактор за појаву неких малигних болести. Гојазност данас поприма размере епидемије. У свету вишак килограма има 10 до 15 процената људи. У САД и неким арапским земљама так број је још већи и чак половина дечије популације пати од гојазности“, наводи доктор Радловић.

Специјална болница Чигота

Најуспешнији приступ лечењу и превенцији гојазности подразумева промену начина живота, корекцију исхране и повећање физичке активности. Управо такав приступ имају у Специјалној болници Чигота, где деца из наше земље уназад 15 година долазе на лечење преко Фонда за здравствено осигурање. До сада је кроз ту установу прошло девет хиљада пацијената старости од 12  до 18 година, каже Снежана Лешовић, педијатар-ендокринолог, начелник Одељења за дечију гојазност у Чиготи.

„Програм је промоција здравих животних стилова, едукација о правилној исхрани и физичкој активности, као превеција, али и лечење гојазности. Са децом ради читав мултидициплинарни тим – ту су педијатар, ендокринолог, нутрициониста, специјалиста физокалне медицине, психолог и аниматор. Програм прилагођен деци, као и исхрана дају добре резултате. Они се не односе само на губитак телесне масе, него да се деца науче како да се боре са овим озбиљним проблемом, да промене лоше навике. За само три недеље, колико траје овај програм, деца поправе кондицију, боље се осећају и имају више самопоуздања“, истиче др Лешовић.

Не одлажите решавање претеране гојазности детета

Дете не постаје буцкасто преко ноћи, него се постепено развија. Код нас, свако треће дете има вишак килограм. Ни прогнозе за будућност нису сјајне. Процењује се да ће до 2030. године 18 одсто деце до 19 година имати проблем са гојазношћу, што је један од највећих процената у Европи. Проблем са претераном телесном масом решава се током детињства, наводи докторка Лешовић.

„Потребно је што раније препознати поремећај ухрањености детета, било да је реч о гојазности или пак неухрањености. Не треба одлагати решавање овог проблема. Једна од предрасуда је да ће се све решити током пубертета. Неће, зато је важно да када идете код изабраног педијатра разговарате са њим и о килограмима вашег детета. Тиме спречавате даље проблеме“.

Доказано је да млади људи који у репордуктивном периоду имају вишак килограма, два до три пута чешће добијају такође гојазну децу. Бројне студије потврђују да се гојазност код детета може предвидети и пре него што се роди, објашњава професор Недељко Радловић.

„Други период који је важан за превенцију гојазности то је пренатални период, прецизније првих хиљаду дана, што обухвата период зачећа и прве две године живота детета. Тада се развија, такозвано рано метаболичко програмирање и зато је важно да су труднице под лекарским надзором.  Ако је мајка током трудноће имала гестацијски шећер или се превише удебљала током трудноће, то ће се уписати у геном и такво дете ће сигурно после развити склоност ка гојазности“, рекао је за Радио Београд доктор Радловић.

Савети за родитеље

Лекари кажу да су деца огледало родитеља. Много тога што једемо је брзо и нездраво. Дневни распореди су толико заузети, да остаје мало времена за здраве оброке и вежбање. Поред тога, савремени живот је седећи. Ипак неке ствари обавезно треба избегавати, наводи  доктор Радловић.

„Чоколаду не треба деци давати уопште. Из исхране избацити мајонез и различите популарне намаза. Ако дете једе пасуљ, сарму, пуњене паприке или грашак, онда хлеб свести на минимум. Најгора ствар коју можете да урадите свом детету је да му дозволите грицкалице док седи за компјутером или гледа ТВ. Такође, деца треба сваки дан бар сат времена да проведу напољу, у покрету, трче, раде вежбе. Породица је та која поставља правила понашања за децу“, саветује доктор.

Гојазност и код деце и код одраслих се тешко лечи и врло често се враћа. Деца преко Фонда за здравствено осигурање могу два пута да посете специјалну болницу Чигота, али у различитом узрасту.

субота, 20. април 2024.
4° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво