Психијатар упозорава: Лекови за смирење изазивају зависност

Доктор Милутин Костић је у емисији Међу световима свет Радио Београда 1 упоредио бензодиазепине са дрогом, јер изазивају зависност и апстиненцијалне кризе. „Мени је врло потресно када то саопштим неким својим пацијентима, када их први пут видим, а који годинама или чак деценијама узимају те лекове. Онда они питају: 'Што ми то неко није рекао пре?'”, каже др  Kостић.

„Сећам се да је једна пацијенткиња била са сузама у очима, када је схватила да се њој тресу руке кад не узима тај лек не зато што има неки инхерентан проблем, него зато што доживљава апстиненцијалну кризу”, испричао је гост емисије.

Др Kостић је објаснио да велики број пацијената у диспанзерима и немогућност да се свако од њих дуже саслуша доводи до праксе учесталијег преписивања лекова. Нагласио је да лекови имају своју функцију, али само када се правилно узимају.

„Лекови за смирење и седативи су предвиђени да се узимају до четири недеље. Људи ипак често уђу у хроничну, чак и вишегодишњу употребу, када се развија зависност и ми као лекари недовољно комуницирамо те ризике.”

Психијатар Милутин Kостић сматра да постоји превелики фокус на фармакотерапији у психијатрији и то из неколико разлога.

„Између осталог, фокус на биолошким, психијатријским основама, који је више био наша жеља да постанемо део ‘медицинског света’, него што је била заснована на чврстим доказима, довео је до тога да се психотерапија можда посматра као недовољно научна. С друге стране, психотерапија је скупа”, каже др Kостић и додаје да олако преписивање лекова није само проблем струке, већ и друштва које тражи лака решења.

Апстиненцијалне кризе

Др Kостић је истакао да је лакше узети лек, него одвићи се од њега, а да се о томе интензивније говори тек неколико година уназад. У Британији се, како каже, помињу и лекови у течној форми како би било лакше дозирати га при одвикавању.

„Фармацеутске куће немају мотивацију да се баве тиме. Нажалост, с обзиром на драматичан преокрет ка капиталистичком друштву у ком су истраживања финансирана од фармацеутских кућа, мотивација за истраживањем је била мања. Тек пре неколико година су мале групе људи почеле да се баве испитивањем одвикавања од антидепресива”, каже др Костић.

Неки од симптома апстиненцијалне кризе, која се јавља при одвикавању од лекова, могу бити анксиозност, несаница, раздражљивост.

Дневна болница

Шеф Дневне болнице Института за ментално здравље др Милутин Kостић се залаже за различите моделе помоћи као што су социотерапија и психотерапија, а који би, по његовом мишљењу, требало да буду приоритетне.

Дневна болница је један од видова болничког третмана, где пацијент није лежећи, већ долази свакога дана, најчешће два месеца, и уз помоћ тима лекара и особља ради на проблемима због којих је ту. У Дневној болници се највише практикује социотерапија.

„Основно начело је да је човек део заједнице и да је човек добро онолико колико се у њој добро осећа. У Дневној болници се прави једна врста комуне, заједнице која много недостаје данашњем усамљеном свету. Окруженост људима који брину о вама и брига коју пацијенти показују за друге у групи јесте оно што заправо највише лечи”, закључује др Милутин Kостић.