Шест ствари које треба да знате о срцу – шта му прија, а шта шкоди

Професор доктор Предраг Симић, гостујући у Јутарњем програму, најавио је активности поводом Светског дана срца, и позвао све грађане да издвоје време како би што више информација добили о здрављу најјачег мишића у људском телу, али и проверили своје тренутно „стање срца“. Издвојио је чињенице које су посебно важне за пацијенте који болују од неке болести срца у Србији.

Инфаркт, тежина, дуван... – Више од 22.000 људи доживи инфаркт сваке године, а сваки пети пацијент умире од акутног инфаркта миокарда. Разлози леже у хипертензији, претхипертензији коју има 46 процената пацијената у нашој земљи. Ту су и подаци о броју пушача (29 одсто мушкараца и 23 одсто жена), о гојазности (више од 57 одсто одраслих има проблем са тежином) као и фактор физичке неактивности. Чак 47 одсто људи у Србији не упражањава адекватне физичке активности. Одвикавање од дувана, нездраве хране и повећана физичка активност могу допринети здрављу срца.

Избегавање аутомобила и лифта – Прошетајте се дневно макар 30 минута. Ако идете аутобусом на посао, сиђите станицу раније и наставите пешице. Исто то учините и у повратку с посла. Не морате ни увек користити лифт. Кад Вам се укаже прилика, пустите бржи, одлучнији корак. Активнији стил живота прија вашем срцу.

Важност генетичког кода – Генетика је код кардиоваскуларних болести непроменљиви фактор ризика. Ако је неко из ваше породице имао инфаркт, шлог, неку коронарну болест, морате више водити рачуна о здрављу срца у односу на особе које немају ту генетичку предиспозицију. Статистика каже да је ризик шест пута већи за добијање неке болести срца, ако постоји таква породична анамнеза.

Здравље заиста на уста улази – Пошто у Србији доминира „мало маснија исхрана“, а користе се и пресољене намирнице и оне пуне адитива. Три до четири одброка дневно треба да садрже воће и поврће, а препоручује се кувана храна имајући у виду да трећина пацијената код нас има повишени холестерол, што често и сами не знају јер то може бити, у почетку, асимптоматско стање. Касније се, нажалост, десе болести и напади, као „гром из ведра неба“.

Стрес и срце – Стрес је јако важан и може имати такозвану разорну моћ по здравље. Људи се морају штитити од стресних ситуација, треба да се труде да имају добар поглед на живот, да се више крећу и буду активнији, престану са пушењем, воде рачуна о исхрани и квалитету живота – сами, јер то нико други не може учинити уместо њих.

Годиште као фактор – Осим старијих пацијената који пате од кардиоваскуларних болести, проблеми попут повишеног притиска се јављају код млађе популације. Људи старији од 30-35 година, морају редовно проверавати крвни притисак. Много је боље лечити хипертензију на време и држати стање лековима под контролом. Та контрола значи да систолни (горњи) притисак има вредност испод 130, а дијастолни (доњи) – мању од 80. Оптимална вредност је 120 до 130 / 70 до 80.