У јеку је сезона цветања амброзије, пацијентима који су осетљиви на ове алергене се саветује опрез

Према подацима Завода за хитну медицинску помоћ у Београду, управо у ноћи између суботе и недеље највише позива су упућивали пацијенти који су имали проблеме са дисањем.

Пулмолог др Сања Димић Јањић, помоћница директора Клинике за пулмологију УКЦС, наводи да је поново дошло до пораста броја оболелих од новог соја коронавируса, али су сада много лакше клиничке слике и подударају са неким другим респираторним обољењима, али и другим хроничним инфекцијама.

„Алергије имају сличне манифестације, као и астма, те у том контексту треба бити веома опрезан. Уколико постоји фебрилност и неки додатни симптоми који личе на респираторну инфекцију, најпре се треба јавити у ковид амбуланту. У другим ситуацијама, пацијенти треба да се јаве својим изабраним лекарима, који ће да препознају да ли се ради о некој хроничној болести и сходно томе да их упуте пулмологу“, напомиње др Димић.

Тренутно ковид инфекције изазива наглашеније манифестације горњих респираторних путева и нешто је мања инциденца пнеумонија него што је било са иницијалним и каснијим сојевима коронавируса. Старија популација је и даље највише угрожена с обзиром на животну доб, али и бројне коморбидитете.

Алергије и астма

За настанак астме постоје одређени окидачи. Поред генетске предиспозиције, атопијске конституције, неких вируса, лекова и неких других обољења ту су доминантни иританси алергени.

„Када говоримо о алергенима, разликујемо алергене спољашње и унутрашње средине. Пошто највећи део дана проводиму унутра, ту су најчешћи алергени прашина, животињска длака, бубашвабе, буђ... Када говоримо о спољним алергенима, то су најпре полени трава, корова и дрвећа. Сви пацијенти треба да знају да то почиње још од фебруара месеца када креће цветање дрвећа, јова или леска, затим у мају почињу траве, а сада је време корова“, објашњава докторка.

Тренутно је амброзија доминантна, а уз њу и коприва и пелен. Пацијенти који знају да су осетљиви на ове алергене требало би да буду посебно опрезни, а већ имају и инструкције како треба да се понашају у ситуацијама када је концентрација полена највећа, као и да користе своју редовну терапију.

„Не треба излазити напоље када је концентрација полена највећа, а то је у јутарњим часовима. У том периоду би требало избегавати и често проветравање просторија. После шетње се истуширати, опрати гардеробу, веш не сушити напољу... Постоје бројни начини како се заштитити, а и ношење маске је врло корисно“, наводи саговорница Ане Стаменковић.

Важно је придржавати се превентивних мера

Живимо у урбанизованом свету и све више смо у контакту са различитим врстама загађења. Такође, имамо експанзију биљака које не припадају овом поднебљу. Аброзија се појавила тек педесетих година и наставила да се шири и врло тешко ју је сузбити.

Не мора сваки алергијски ринитис и атопијска конституција значити да ће се развити астма, али симптоми су свирање у грудима, отежано дисање, сув, непродуктиван кашаљ, тескоба, некада чак и гушење које треба да нас преусмере на то да уколико постоји атопијска конституција, свакако се може радити о астми, објашњава др Јелена Димић Јањић.

Спирометрија са бронходилатацијом је дијагностичка метода којом се утврђује да ли је дошло до настанка астме. Данас пацијенти имају много различитих медикамената на располагању, само треба да препознају симптоме, лекари опште праксе да препознају симптоме и да их упуте пулмологу.

„Пацијенти са хроничним опструктивним болестима плућа по неким студијама, постоје индиције да су склонији тежој клиничкој слици код ковид инфекције. Ни једни ни други немају већи степен предиспозиција за заражавање ковидом, али имају склоност ка тежој клиничкој слици. Зато је добро придржавати се превентивних мера, јер за 50 одсто опада проценат погоршања хроничних опструктивних болести плућа уколико се пацијенти придржавају свих превентивних мера“, наглашава докторка.