Нема једноставних решења када се упуштамо у борбу са вишком килограма

Нема једноставног решења како да не повратимо килограме којих смо се с муком ослободили, али онај ко је успео да смањи телесну масу и онај вишак масти у телу, обично је мотивисан да то бар неко време одржава. Значи, све је ствар мотивације, наглашава др Снежана Половина.

Инстант дијете подразумевају ригорозно смањење енергетског уноса, углавном на рачун високоенергетских намирница. Овакве дијете доводе до брзог смањења телесне масе. Међутим, наш организам је једна савршена машина која се, када се на било који начин поремети – брани.

„Уколико ускратимо нашем организму енергију, он добија после неког времена информацију да нема довољно енергетских залиха и натераће нас да једемо више и зато инстант дијете нису добре“, наглашава докторка.

Како да не вратимо изгубљене килограме?

Најбоље је отићи по савет код стручњака који ће нам дати препоруку на који начин да наставимо са исхраном и да сачувамо жељену и препоручену тежину.

Највише грешимо код избора намирница и распореда оброка, наводи докторка. То значи да прескачемо доручак, да уколико радимо у првој смени, ништа не једемо док не дођемо с посла, док ако радимо другу смену не ручамо пре одласка на посао и тако доводимо организам у стање дефицита када он покушава да за кратко време надокнади ту количину енергије.

„Најбоље је да постепено губимо вишак масти да би организам то могао да усвоји и да се на неки начин 'ресетује' на ту нову телесну масу која је настала. Сваки пут ће се инстант дијета завршити познатим јо-јо ефектом, враћањем не само те изгубљене количине масти, него још веће количине него што смо претходно имали“, наглашава др Половина.

Како да заварамо глад?

Најважнији је правилан ритам оброка. Најпре морамо да унесемо одређену количину хране ујутру да бисмо обезбедили енергију за преподневне активности.

Они који се баве тешким физичким послом, требало би и да ужинају пре подне.

Како дан одмиче, потребно нам је све мање енергије.

Како да се ослободимо жеље за слаткишима?

Они који баш много воле слаткише могу да их једу, с времена на време, али је битна количина и врста слаткиша.

Уколико желимо да смањимо телесну масу, слаткише би требало јести после физичке активности. Уколико желимо да одржавамо телесну масу, онда може да се поједе понешто слатко, али да то не буде индустријски слаткиш.

Радимо до касно, потребна нам је енергија, шта да поједемо?

Људи који су излижени поремећају дневно-ноћног ритма код њих се не ремети само сан, већ се ремети комплетно лучење хормона и ремети се метаболизам.

Једна од основних препорука је да пред одлазак у ноћну смену вечерају код куће и да понесу са собом нешто протеинско или воћно што ће појести током ноћи.

„Ако имају велику жељу за слатким, боље да поједу банану или један ред црне чоколаде, не више од тога. Боље је да понесу сендвиче од куће који ће бити од интегралног хлеба и корисних масти и да на тај начин надокнаде потребу за слатким“, саветује докторка.

Које намирнице не смемо да комбинујемо?

То комбиновање намирница је заправо мит, истиче докторка Половина. Свака намирница има у себи готово све хранљиве елементе – и беланчевине, и масти, и угљене хидрате који су заступљени у различитом степену.

Али је пожељно да се не комбинују две намирнице које у себи имају пуно угљених хидрата, или две намирнице са пуно беланчевина, на пример месо и сир. Корисније је да уз месо или сир унесемо довољну количину поврћа и довољно влакана.

Уопште, јако је важно да се у исхрани уносе сварљива и несварљива биљна влакна јер она онемогућавају те велике скокове шећера, па велике скокове инсулина и све последице хиперинсулинемије, наглашава докторка.

Колико смо се угојили током пандемије?

Током ванредног стања дошло је до повећања телесне масе у популацији просечно два до три килограма. Већина је задржала навике стечене током ванредног стања – окупљање око стола и једење веће количине хране, а такође се и много мање крећемо.

Коме се саветује баријатријска хирургија, ко је кандидат за њу?

Баријатријска хирургија је схваћена, нажалост, као инстант лечење гојазности, што она уопште није. Свега три до пет посто екстремно гојазних пацијената се подвргавају овој процедури. Сви остали се лече или конзервативно, односно дијетом и физичком активношћу, евентуално додавањем лекова за лечење гојазности.

Баријатријска хирургија се препоручује пацијентима који су већ имали претходно искуство да су дијетом, физичком активношћу и применом лекова успели да смање телесну масу до неког нивоа, а након тога је дошло до поновног повећања телесне масе.

„Међутим, пре операције пацијент потпуно мора да измени навике у исхрани како би операција дала жељени резултат“, истиче др Снежана Половина.