Кардиолог нас подсећа на основна правила понашања током летњих врућина

Осим што високе температуре неповољно утичу на посебно осетљиве групе, као што су старији, деца, труднице и болесници са различитим хроничним, пре свега кардиоваскуларним болестима, овакве врућине тешко подносе и они који су здрави.

Кардиолог др Петар Оташевић, управник Клинике за кардиологију у Институту „Дедиње“ напомиње да су нам основни савети како да заштитимо своје здравље познати, али није на одмет подсетити се.

Избегавајте боравак напољу у најтоплијем делу дана

Свима се припоручује да уколико не морају, не излазе напоље између 10 и 16 часова.

На врућини губимо течност, шире нам се крвни судови и све то доводи до пада крвног притиска. Код оних који иначе имају низак притисак појавиће се вртоглавица, малаксалост, несвестица, а често долази и до губитка свести.

Код оних који хронично пате од повишеног крвног притиска дешава се да притисак буде нижи него уобичајено што такође ствара тегобе. 

Убрзан срчани рад је механизам којим се организам бори против ниског крвног притиска. То је физиолошки одговор организма и уколико је тај убрзан рад у неким нормалним границама нема разлога за бригу, међутим све преко 100, 110 откуцаја у минуту је разлог за бригу, наглашава др Оташевић.

Пијте воду и кад нисте жедни

Дехидратација је нешто што највише смета нашем организму. Минимална дневна количина воде коју у овим летњим данима треба да попијемо је између један и по и два литра.

Топлота делује на два начина на наш организам. Пре свега, шири крвне судове, а наше тело мора да се бори против врућине, а на располагању има само један механизам – знојење.

Зато је важно да пијемо воду и када нисмо жедни

Хронични болесници терапију да прилагоде у консултацији са лекаром

Терапију никако не би требало мењати на своју руку, без консултација са лекаром. Ове консултације је добро обавити на време да нас не изненаде топлотни таласи којих је сваке године све више.

Доктор Оташевић наводи да је ових дана је повећан број акутног инфаркта миокарда, више се јављају пацијенати са срчаном слабошћу и хипертензичари који имају проблема због пада крвног притиска.

Исхрана

Већи број мањих оброка, избегавати тешку храну. Што више воћа и поврћа.

Температурни скокови

Велике температурне разлике између климатизованих простора и спољне температуре посебно су штетне за хроничне болеснике и др Петар Оташевић напомиње да је то један од главних разлога повећаног броја акутног инфаркта миокарда.

Обично се препоручује да оптимална разлика између унутрашње и спољне температуре буде седам, осам степени Целзијуса. Међутим, када је напољу 40, а клима уређај поставимо на 32 сигурно нам неће бити ништа пријатније. Међутим, довољно је да температуру поставимо на 24, 25, 26 степени, а не на 20.

Прва помоћ

Уколико осетите бол у грудима, најбоље је контактирати хитну помоћ јер ће они утврдити да ли се ради о инфаркту или је у питању нешто друго, тако да се не препоручује да се самостално долази на клинику.

Док не стигне екипа хитне помоћи, препоручује се да се изгрицка 300 милиграма аспирина, под условом да нисте алергични.

Уколико некоме позли због пада крвног притиска, такву особу треба положити на равно и подићи јој ноге да се направи прерасподела крви у организму.