Читај ми!

Операција катаракте у приватној установи о државном трошку

Листе чекања за разне хируршке интервенције које се састављају у државним установама могу бити смањене, а смањују се уз уговоре које Републички фонд здравственог осигурања потписује са појединима приватним медицинским установама.

Највише таквих уговора и реализација је за операцију пресенилне и сенилне катаракте, са уградњом интерокуларних сочива – мада се, упркос томе, број оних који чекају врло споро смањује. Разлога је више, каже за Први програм Радио Београда Ивана Ђунисијевић из Републичког  фонда за здравствено осигурање:

„Чим се неки осигураник стави на листу чекања, ступа на сцену РФЗО – позивају се сва осигурана лица и сви који желе се распоређују у приватне установе. 

Међутим, не прихватају сви ту опцију: неки инсистирају да то буде код њиховог лекара, без обзира на дужину чекања, а неки се чак и не јаве на позив – виде непознат број и не желе да се јаве.

Зато смо оставили и опцију да се грађани јаве Фонду. Сви из РФЗО који нису примили позив а желе да се оперишу приватно, преко Фонда, могу да с нама ступе у контакт.“

Иако не постоје посебни услови да би неко био упућен на приватну клинику, пацијенти који у Београду чекају на операцију у државној установи проводе на листи чекања између седам и осам месеци, док је тај период у унутрашњости још дужи.

„Једини услов да би неко био упућен на приватну клинику, а да буде о трошку државе, јесте да се налази на листи чекања у државној установи.

Чим се нађу на листи чекања, РФЗО позива сва осигурана лица и анкетира их да ли желе или не да буду упућена у приватну установу с којом РФЗО има уговор.

Грађани се, потом, распоређују у приватне установе, утврђује се термин и добијају позивно писмо са детаљима где и када треба да се јаве и шта да понесу са собом, то је читава процедура, нема никавих других услова нити ограничења с наше стране“, нагласила је Ивана Ђунисијевић.

Ситуацију у којој приватна установа враћа пацијента државној имамо у случају да је захтев превише компликован, или да постоје придружена обољења, па је самим тим потребан и свеобухватнији приступ.

Кад је реч о трошковима, грађани плаћају само партиципацију, каже Ђунисијевићева и објашњава:

„Осигураници плаћају само партиципацију која износи око 1.500 динара, што је 20 одсто вредности сочива које се уграђује, док Републички фонд за здравствено осигурање покрива трошкове операције и три контролна прегледа.

Уколико се захват врши ван подручја матичне филијале, РФЗО рефундира и путне трошкове.“

Иако се листе ревидирају свакодневно, тренутно око 10.000 људи чека на операцију катаракте. Са више од 90 одсто њих је већ контактирано, али су одбили операцију код приватника.

Иначе, преко РФЗО у приватним медицинским установама се годишње оперише 10–15.000 пацијената. Само од почетка ове године реализовано је око 4.000 операција.

РФЗО у овој години има закључене уговоре са 13 приватних установа у Београду, шест у Војводини, три установе се налазе у Нишу и једна у Краљеву.

Грађани који желе да закажу операцију катаракте у приватној установи, а о трошку државе, могу да се јаве контакт центру Републичког фонда за здравствено осигурање на број 0700/333-443 или могу доћи лично у републичку дирекцију Фонда, која се налази у Улици Јована Мариновића 2, у Београду.

четвртак, 25. април 2024.
8° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво