Јахање као лек

Бројне медицинске студије показале су да коњ као племенита животиња може да помогне човеку у лечењу 25 различитих врста болести. Због тога у неким западноевропским земљама такозвано терапеутско јахање има традицију дугу скоро пола века.

У Србији су тај метод лечења први почели да примењују Панчевци, који су знање пренели и колегама у Нишу.

Прве кораке дванестогодишња Александра Николић, која болује од церебралне парализе, направила је захваљујући свом пријатељу коњу Флешу, с којим се на нишком мањежу држи два пута недељно.

Александра каже да јој терапија много помаже, да се боље осећа и да јој највећа жеља да прохода без ичије помоћи.

Миона Николић, Александрина мајка, презадовољна је јер је њено дете ослобођено огромног страха и добилo огромно сампоуздање, ојачалo мишиће и много побољшалo равнотежу.

Инструктор терапијског јахања у Нишу Владета Вељовић, каже да има одличних разултата, да су сви родитељи задовољни и да је посебно срећан што се деца боље осећају.

На Дечјем одељењу Нишке клинике за рехабилитацију потврдили су да инетрересовање за терапијско јахање расте. Лекари су такође спремни да се што пре укључе у програм, јер досад нису знали да Ниш има такав вид терапије.  

Начелница Дечјег одељења Клинике за рехабилитацију у Нишу докторка Лидија Димитријевић ипак упозорава  да се терпијско јахање мора спроводити у сарадњи са лекарима, поготово физијатрима и неуролозима и да има деце која имају индикације за терпијско јахање, али ипак не би смела да буду уклључена у програм.

Први сусрет са животињама у терпијске сврхе корисници Центра за душевне поремећаје имали су пре три године. Најбољи резултати постигнути су код деце оболеле од аутизма.

Марина Миланов, директор центра „Мара", прича да су деца прво разумела коње и да су конатакт с терпеутом успостављала посредством коња те тако испуњавала захтеве терпеута.

Осим Александре у нишком мањежу два пута недељно са коњима се дружи још тринесторо деце.