Читај ми!

Женшен, ћеће синг, ганцао – какве тајне крију биљке из кинеске традиционалне медицине

Некада је у нашој земљи био веома популаран напитак од биљке гинсенг или женшен, а у редовној рубрици „Тајна биља“, народни травар и новинар Момчило Антонијевић представља неке од најпопуларнијих биљака кинеске традиционалне медицине које могу да се набаве и код нас.

Најстарија кинеска књига о лековитим биљкама написана је 206. године пре нове ере. Најпопуларнија – Бенцао Гангму настала је за време династије Минг, има чак 52 тома, садржи опис 1.892 лековита средства и чак 1.160 илустрација.

Момчило Антонијевић сматра да би било добро да се женшен поново врати у моду, јер је то веома адаптогена биљка која помаже нашем организму да се избори са било којом врстом стреса или спољашњих фактора који нас нападају и са којима тешко излазимо на крај.

„Даје енергију, виталност, јача концентрацију и тако даље. Не би требало да је употребљавају деца, труднице, дијабетичари и људи с високим притиском. Али у Кини кажу, боље да не једете три дана него да једног дана не попијете зелени чај“, напомиње Антонијевић.

Сладић

Сладић, слатки корен или, како кажу Кинези, ганцао је биљка у коју они имају велико поверење. Лекар који је написао ту чувену књигу Бенцао Гангму је навео да сладић делује на 72 врсте различитих обољења и избацује чак 180 врста токсина из организма.

„Он се у кинеској традиционалној медицини употребљава првенствено против различитих упалних стања, а слично се употребљава и у нашој традиционалној медицини. И код нас се користи против упале грла, против упале језика, против упале желуца. Препоручује се и људима који имају упалу плућа“, додаје народни травар.

Постоји традиционална кинеска формула која се састоји од само два састојка – од сладића и ђумбира, а који Кинези хиљадама година користе у време било какве епидемије, било које заразне болести, посебно оних праћених упалним процесима.

Сладић се у традиционалној кинеској медицини припрема на два начина, у зависности од тога да ли се кува са медом или се кува само сладић.

„Важно је напоменути да ни ову биљку не смеју да користе људи који имају висок притисак зато што дуготрајна употреба сладића може да изазове задржавање натријума у организму. Било би добро да док пијете чај од сладића, а то не би требало да буде дуже од две недеље у континуитету, за то време смањите максимално унос соли“, наглашава Антонијевић.

Сладић се у кинеској традиционалној медицини користи и за хармонизацију свих других биљака у биљној формули.

Женска боквица

На кинеском се женска боквица зове ћеће зинг, што у буквалном преводу значи „биљка која расте испод кочија“.

Наиме, 200. године пре нове ере, током једне битке дошло је до масовне епидемије међу војницима, али и коњима. Било је много жртава, а један коњушар је приметио да су само три коња здрава, а да они једу само једну биљку: то је била женска боквица.

„Онда је он то рекао генералу Муу који је наредио да сви пију чај од женске боквице и тако су решили проблем. Када је питао која је то биљка, коњушар је рекао погледајте испод кочија, јер заиста боквица расте поред путева и на путевима. Она се и у кинеској и у нашој традиционалној медицини користи против болести плућа и препоручује се и код сувог и код продуктивног кашља. Јако добро делује и код бронхитиса и код астме“, додаје Антонијевић.

Женска боквица садржи једну супстанцу која стимулише регенерацију ткива и зато се на посекотине, на пример, ставља лист боквице. Али се користи и против проблема са желуцем, гастритиса, чира на дванаестопалачном цреву и желуцу. Она стимулише мокрење и на тај начин се избацују штетне материје.

Дивљи и црни пелин

Код нас се много више употребљава бели пелин, а у Кини се много више употребљава црни пелин, а сада је у моду ушао и слатки пелин, који је заправо и дошао из Кине, а традиционално се употребљава као лек против маларије, а испоставило се да има и антивирусно деловање.

Слатки пелин се првенствено користи за стимулисање менструације и против нередовног менструалног циклуса. Црни пелин делује нешто блаже, а употребљава се за исту намену, и он као и бели пелин благотворно делује на јетру и слезину, али црни пелин има једну врло специфичну употребу у кинеској традиционалној медицини.

Јелена Стефановић, доктор кинеске традиционалне медицине, објашњава да се у црни пелин зове биљка аје, артемисија вулгарис, а у западном свету се зове мокса. Користи за загревање одређених тачака на телу и углавном се користи за болна стања, за болове у зглобовима, за менструалне тегобе.

Занимљиво је да се у Кини црни пелин користи и да би се беба вратила у правилан положај пре порођаја, уколико је окренута карлично. Показала се као веома успешна, а може да се примењује код куће.

Иначе посебно припремљеним штапићем црног пелина загрева се тачка на линији желуца за јачање имуног система.

Ђумбир

Кинези не само да редовно пију чај од ђумбира, већ постоји и супа за коју они тврде да окрепљује душу, наглашава Момчило Антонијевић.

Ђумбир се више од хиљаду година употребљава у кинеској традиционалној медицини и користи се првенствено као лек за јачање организма, за разређивање крви.

„Иначе, наука је потврдила оно што су лекари традиционалне кинеске медицине знали вековима, да ђумбир има и антивирусно деловање, захваљујући пре свега једињењима из есенцијалног уља ђумбира“, додаје народни травар.

Ђумбир се у Кини употребљава и као добро средство против несанице, јер нас његов мирис умирује. Зато често рендају свеж ђумбир и држе у платненој врећици поред јастука.

Ђумбир је и лек против мигрене, а у ту сврху се чај од ђумбира пије на свака четири сата, а може и превентивно да се пије.

Такође, за људе који, како се то колоквијално каже, имају „густу крв“, односно имају склоност ка стварању тромбова, препоручује се ђумбир, али уколико пију лекове за разређивање крви, требало би врло пажљиво да користе ђумбир.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво