Од нас зависи да ли ће антибиотици да лече или да убију

Гостујући у Јутарњем програму др Милица Бајчетић, национални кореспондент при Светској здравственој организацији за антибиотике, навела је пројекције Светске здравствене организације према којима ће до 2030. године бити око десет милиона смртних случајева - управо због резистенције на антибиотике. 

Отпорност на антибиотике се често сматра проблемом будућности, али ново истраживање показује да итекако показује своје последице већ сада. 

Када је реч о примени антибиотика током пандемије, др Бајчетић каже да лекари, посебно током последњих десет година упозоравају да ћемо због нерационалне употребе, у једном тренутку остати можда и без тих лекова. Ипак, позитивних помака и резултата има и у нашој земљи.

„Ми смо успели доста да смањимо употребу антибиотика до 2018. године, за 37 одсто, тако да смо амортизовали овај удар са самим ковидом, и генерално, током ковида интересантан је парадокс у Србији да је дошло до смањења употребе антибиотика, нарочито оних који су издати на рецепт, нарочито у почетку пандемије", изјавила је др Бајчетић.

У поређењу са другим државама, Србија се по примени ових лекова налази на средини листе.

„Последњих десет година имамо повећање за десет посто укупног промета што нас мало помера са те неке средине где смо били, али генерално се најмање антибиотици користе у скандинавским земљама", додала је.

Као државе где се највише користе антибиотици навела је Шпанију и Италију.

Док се бележи смањење антибиотика добијених на рецепт, посебно код педијатријске популације, проблем је у повећању промета тих лекова, што указује на то да се у апотекама продају без рецепта.

Истраживања показују да су жене већи корисници антибиотика. У Србији је тај удео већи од 55 процената.

„Антибиотици су лекови искључиво за доказане бактеријске инфекције, значи не користе се за вирусне инфекције. На почетку пандемије, у марту 2020, донета је једна исхитрена препорука да се користи, пре свега, азитромицин, као лек у терапији ковид инфекције, међутим, врло брзо се показало, када је завршена студија да он није ефикасан, и он је повучен из протокола", објаснила је докторка Бајчетић.

Ипак, како наводи, у неким државама се и даље прописују антибиотици при лечењу ковида, али по најновијим протоколима, подвлачи да се ковид не лечи антибиотицима ако нема знакова бактеријске инфекције.

Последња класа антибиотика је изашла на тржиште 2000. године. Амерички конгрес је издвојио велика средства за развој антибиотика.

„Тренутно у том развоју лекова имамо 43 антибиотика, али 27 нових ентитета, који нису класични антибиотици, него су антитела, макрофаги, вакцине... Постоје истраживања, али за њих је потребно јако много времена, минимум десет година да би се развили", истакла је др Милица Бајчетић.

Објашњава да на том путу развоја нових лекова „имамо само два лека који би били, ако прођу сав процес евалуације, ефикасни против проблематичних бактерија".

„Резистенција на антибиотике настаје бахатим понашањем, људи, попију једну дозу и престану чим престане температура, то је број један. Ако прескоче дозу, углавном прескачу ноћну дозу и пију ујутру, они омогућавају да бактерије на тај начин развију адаптивне способности", каже др Бајчетић.

Тоне антибиотика у ланцу исхране 

„Бактерија може да развије резистенцију и преко исхране јер се значајна количина антибиотика даје животињама, пре свега кравама, ја сам се шкорала које су то количине, то су тоне антибиотика, које кроз млеко и месо, нарочито кравље месо, и може да доспе до човека", рекла је Бајчетићева.

Упозорила је да резистенција на антибиотике може узроковати бројне проблеме и да би све инфекције узроковане бактеријама могле бити проблематичне, почев од оних на порођају, што може да повећа смртност, ту је проблем код трансплантација, хемиотерапија...

„Оптимистична вест је, ако гледамо само Србију, у томе што ми већ годинама радимо на томе, имамо неке резултате, и за одређене бактерије имамо одређени степен резистенције, али као на пример за стафилокок, немамо као што је то у САД, и већим делом западне Европе", каже др Бајчетић.

Нагласила је да је важно смањити потрошњу антибиотика, и едуковати грађане о томе како се они примењују, никако на своју руку.

Пројекат Фармацеутске коморе, у оквиру обједињених напора у том смислу односи се и на пружање услуге информисања о антибиотицима, што ће помоћи да сваки грађанин који уђе у апотеку може да сазна све о антибиотику, о томе да ли, како и када да га употребљава.