Трећи по броју узрочник смрти на свету је неочекиван и алармантан

Према новим подацима, 2019. године 4,95 милиона људи преминуо је од неког соја бактерија које су развиле отпорност на антибиотике. 

Лекови који убијају бактерије су несумњиво једно од највећих научних открића.

Од када је Александар Флеминг открио антибактеријска својства гљивице penicilium 1928. године, човечанство није више морало да брине о бактеријама које су сваке године убијале милионе људи.

Али бактерије сада узвраћају ударац тако што развијају отпорност на антибиотике, пошто су оне само по себи природно биолошко оружје које константно еволуира.

Користећи исте антибиотике често дајемо много шанси бактеријама да се још брже прилагоде, што доводи до све већег броја инфекција које више не могу да се лече традиционалним антибиотицима.

„Нови подаци откривају пуне размере антимикробске отпорности широм света и јасан су сигнал да морамо да предузмемо мере против те претње“, упозорава коаутор студије - здравствени економиста Крис Мареј са Универзитета Вашингтон.

Претходне процене кретале су се око 10 милиона смрти годишње средином века.

„Сада знамо засигурно да смо много ближи томе него што смо раније мислили. Морамо паметно да искористимо оваква сазнања и деламо“, истиче Мареј.

Студија је анализирала податке везане за 23 различите бактеријске врсте (укључујући E. coli, S pneumoniae и S. aureus) и 88 комбинације лекова против њих који се користе у 204 земље.

На крају су научници анализирали 471 милион случај инфекција што су користили да створе статистички модел и направе будуће процене.

„Иновације на овом пољу су изузетно споре. Вакцине покривају тек од шест водећих патогена у студији. Клинички развој антибиотика је преспор да би се успешно борили са појавом и ширењем отпорних бактерија“, наводе уредници часописа Лансет у пропратном тексту о истраживању.