Медицинска истраживања мењају свет у савременом лечењу пацијената

Пеницилин, анестезија, вакцине, инсулин, ДНК... Ова и многа друга открића заувек су променила свет и спасила милионе живота. Научници широм света непрекидно раде на новим сазнањима и тако из године у годину мењају лице светске медицине. Истраживањима се баве и српски лекари и фармацеути. Неки су за свој рад, пре неколико дана и добили награду на „Medis avards", за медицинска истраживања.

Гошће Јутарњег програма др Горица Ристић, реуматолог са ВМА и др Александра Томић Пешић, неуролог са КЦС, добитнице су поменуте награде.

„Неприпремљеност и срећа, када чујете да се ваш рад који сте радили пуно година пре тога нађе међу неколико најбољих, неко је препознао тај рад и сматра да то нешто вреди и да сте заслужни да добијете награду", коментарисала је своју награду др Горица Ристић.

„Ово је велика част за цео наш тим зато што је препознат значај истраживања и рад који има довољан квалитет да добије ову престижну награду", напоменула је др Александра Томић Пешић.

Шта је дистонија, како настаје и када се јавља?

„Дистонија је невољни покрет који настаје због продужене мишићне контракције.Та мишићна контракција доводи до једног неправилног положаја дела тела или више делова тела. Може да захвати било који део тела. Дистонија може да буде парисутна стално, али постоји једна форма дистоније која се јавља при извођењу одређених моторних задатак. У награђеном раду објаснили смо да пацијенти који имају ту специфичну дистонију, имају шире оштећење, измену зона које контролишу моторне покрете и планирање покрета, ширу зону сензори моторних и когнитивних региона“, навела је др Александра Томић Пешић.

Веза између реуматских и кардиоваскуларних болести

„Испитивали смо атеросклерозу јер је повећан ризик за кардиоваскуларне болести код болесника са реуматоидним артритисом и са другим реуматским болестима. Испитивање је почело 2002. године. Дијабетес је велики фактор ризика за кардиоваскуларне болести, а пацијенти са реуматоидним артритисом, имају већи ризик за кардиоваскуларне болести, него дијабетичари испитивали смо инсулинску резистенцију и функцију бета ћелија панкреаса“, истакла је др Горица Ристић.