Нетолерантни сте на лактозу, а обожавате сиреве – ипак можете да уживате у њима

Интолеранција на лактозу је веома чест поремећај варења, много чешћи него што се претпостављало. Особе са овим поремећајем имају пробавне сметње када конзумирају млеко и млечне производе. Према неким проценама, од овог проблема пати чак 70 процената становништва.

Овај поремећај заступљенији је на азијском и афричком континенту, а нешто мање у Европи и Северној Америци, најмање у Скандинавији.

Због тога је у свету све више производа без лактозе. Само у прошлој години то тржиште је порасло за готово седам процената. 

Када се открије интолеранција на лактозу, најчешћа грешка је драстично елиминисање свих млечних производа из исхране, у уверењу да сви они садрже лактозу. Међутим, могуће је избећи непотребна ограничења и поново уживати у њиховом укусу. Ово потврђује истраживачки пројекат научника са Универзитета у Пизи, који је објављен прошлог месеца у научним часописима. 

Тим стручњака истраживао је стварне количине лактозе у сиревима са заштићеним пореклом. Процењује се да у Италији половина становништва има нетолеранцију на лактозу. До сада се веровало да искључиво старији сиреви, у којима је процес зрења трајао више од 30 месеци, у себи не садрже лактозу.

Испитивано је тридесетак сирева, углавном италијанских, али и из других европских земаља.  

Коришћене су најосетљивије и специфичне аналитичке технике (око 140 анализа у две акредитоване екстерне лабораторије), које су у стању да открију садржај лактозе мањи од 0,001%.

Утврђено је да губитак лактозе у сиру није искључиво последица процеса зрења, већ је углавном одређен деловањем млечних фермената који се претварају у млечну киселину.

Зрење, које се до сада сматрало главним узроком смањења лактозе, стога заузима секундарно место, а његова улога се редефинише посебно у меким сиревима. У закључку, овај истраживачки рад је помогао да се идентификују и неки нови сиреви са заштићеним пореклом који не садрже лактозу.

На списку сирева који су прошли тест и имају мање од 0,001 проценат млечних шећера су многи познати италијански брендови: грана падано, пармиђано ређано, пекорино, горгонзола, проволоне, али и француски бри,  швајцарски ементалер и гријер, те енглески чедар.

Међутим, не треба занемарити ни то да је сваки колут сира различит и у оквиру исте врсте са заштићеном ознаком порекла. Зато би било неопходно да свако паковање садржи и ознаку да ли у том сиру постоји млечни шећер или не. 

Побољшано означавање производа без лактозе је неопходно да би се контролисао овај здравствени поремећај, избегли недостаци у исхрани и задовољиле растуће потребе потрошача, закључују италијански истраживачи.