Милица Недић о борби са короном: Остају ране на срцу, чекам повратак у пету брзину

Милица је открила зашто је њена борба са короном била тешка, како је поднела боравак у ковид болници, колико се дуго опорављала, и како се сада осећа. 

„И сама болест и сам опоравак - били су озбиљни. Болест је дошла уочи друге вакцине, све је то заиста било веома озбиљно, велика опомена, изузетно тежак испит, најтежи животни испит“, рекла је у РТС Ординацији Милица Недић.

Додала је да у њеном случају, лекари нису смели да дају прогнозе док јој нису рекли „Срећно“ и „Довиђења“, по изласку из болнице.

Организам којим не владате 

Говорећи о томе како се заразила, Милица је рекла да се све десило изненада и непредвидиво јер „човек планира, а живот режира".

„Ја сам тог викенда радила, 20. фебруара, а 21. фебруара сам ја већ била у болници у ковид центру. Ја сам тог дана радила и уређивала дневник, само сам осетила тог дана неку нелагоду, малаксалост, неку слабост, неку језу кроз организам, и једва сам завршила Дневник, рекла - довиђења поштованим гледаоцима и схватила да једва могу до куће да дођем", прича Милица.

Додаје да је убрзо кренуо кашаљ и да је почела да губи глас. Најпре је, како каже, помислила да је у питању премор и стрес, али онда је током ноћи кренула блага температура. Јавила се лекару, рендген је показао да нема упале плућа, и опорављала се код куће три дана уз антибиотик. Ипак, стање се погоршавало и четвртог дана, већ је била смештена на Интензивној нези болнице „Драгиша Мишовић“ са обостраном упалом плућа.

„Температура није престајала и та слабост, малаксалост, бол мишића и костију... Уме човек да буде слаб и малаксао, али ово је нешто потпуно другачије. То је нешто што неко ко није прошао неће разумети, то је заиста потпуно један други организам којим ви не владате", објаснила је водитељка, која је у болници провела две недеље.

Двострука борба и гвоздени кревет који се тресе због грознице

Борила се, прича Милица, и са короном, али паралелно и са бактеријом клостридијом.

„Десет дана температуре 40 степени, лекари кажу - један лек, други лек, трећи лек - падне, па скочи и тако целу ноћ... Лекари кажу да нека правила и искуства кажу да - издржим десет дана, после којих би требало да се смањи температура, са терапијом која ми је промењена. И они су били изненађени колико је то трајало, и колико сам имала снаге да се борим. Онај велики гвозден болнички кревет, он се тресе од грознице и удара у зид", описала је Милица део искуства.

Нагласила је да не би волела да нико осети како изгледају дани особе која је заражена коронавирусом и која је на лечењу.

„Тај напор и труд лекара, брига у сваком тренутку према сваком пацијенту, рад сестара, њихово даноноћно трчање, непланирани хитни случајеви, рад у скафандерима, где се види како им цури зној са лица, а видите и сузе на њиховом лицу када изгубе пацијента у једном дану... У тим ноћима, ви само чујете санитет који из сата у сат довози нове пацијенте. То су неке слике и ситуације које једноставно, морам рећи, остављају ране у вашем срцу и у мислима“, испричала је уредница и водитељка РТС-а.

Месеци потребни да се „профункционише“ 

Милица је из болнице изашла средином марта. Каже да су јој, оквирно, били потребни и април и мај да „профункционише".

„То значи да могу да устанем, да урадим понешто сама у кући, да себи спремим нешто да поједем, да скувам чај, кафу, а негде у јуну сам кренула да мало интензивније излазим и да шетам. Препорука је да, од толиког мировања, се шета, али симптоми трају. Ја јесам добро, али ја и даље осећам симпоме који су значајно мањи него што су били, тај неки замор, премор, бол мишића и зглобова, лупање срца које се појави често ноћу, из чиста мира...“, рекла је Милица, која је говорила и о периоду током којег је имала и постковид симптоме.

„Требало је да идем на годишњи одмор на море, али вратила се нека постковид варијанта током десет дана, у форми респираторне инфекције, интензивног кашља, синузитис, ларингитис, фарингитис... без температуре", каже Милица, и додаје да је у међувремену добила и другу дозу вакцине и пре повратка на посао, отишла на планину.

То искуство је упоредила са вожњом рекавши да су њене активности сада „друга, евентуално, трећа брзина".

„Иначе возим у петој, и возила сам у петој! Не знам када ћу се вратити у пету брзину, рекла је Милица Недић.