Полен амброзије има преко 50 једињења која делују као алергени

Захваљујући самој биологији биљака долази период године када оне имају један опадајући тренд, а и киша ће свакако утицати на то да они који пате од поленске алергије на амброзију мирније спавају наредних дана, наглашава гошћа Јутарњег програма, Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине. Очекује се да до краја септембра вредности буду испод граничних.

„Ово лето је било специфично због екстремно високих температура током јула и августа и није дошло до цветања ове инвазивне коровске биљке, јер је она активирала одбрамбене механизме да се не исуши, што је погодовало већини пацијената. Оног тренутка када су пале температуре, амброзија је кренула инвазивно да цвета и одједном су концентрације полена по метру кубном ваздуха порасле од 16 до 20 пута“, истиче Митровићева.

Концентрација полена се мери на посебним станицама на 28 мерних места на територији Србије. Резултати показују да су вредности највећа у раним јутарњим и преподневним сатима и зато се саветује свима који имају проблем да не проветравају просторије и ако могу да не излазе у природу, већ тек током поподнева када влажност ваздуха мало обори те концентрације полена и осталих загађивача, саветује саговорница Бојане Марковић.

„Такође, мерење показује и да су вредности полена овог инвазивног корова ниже на вишим надморским висинама, изнад 500, 600, 700 метара. На југу Србије су вредности ниже што показује да се амброзија није проширила на ове области, али после жетве пшенице, Војводина представља црвену зону, јер се на стотине хектара тог необрађеног стрњишта адаптирао овај коров и то су огромни извор амброзије, која се раширила и на централни део Србије, тако да Ваљево, рецимо, последњих година бележи више вредности него поједини градови у Војводини“, наглашава гошћа из Агенције за заштиту животне средине.

Зато је неопходно још сада направити озбиљан план за наредну годину за читаву територију Србије да се овај инвазивни коров сузбија дужи низ година, да се држи под контролом како не би освојио све делове наше земље, сматра Митровићева.

Резултати се не могу очекивати у кратком року. Јер, рецимо, ако у Београду успемо да уништимо и последњу биљку, то неће имати значаја уколико то не учинимо и у Обреновцу, Младеновцу, Лазаревцу и целокупном појасу око града или поред река, јер ветар разноси полен на преко 100 километара од места извора.

„Нажалост, ми се обично сетимо када биљка крене да цвета, али то тада не треба радити јер је то контрапродуктивна мера којом се додатно узбуњује биљка и потпомаже распршивање полена“, наглашава Мирјана Митровић из Агенције за заштиту животне средине.