Успех стручњака са ВМА упркос пандемији – прва неинвазивна операција једњака у Србији

Војномедицинска академија је од почетка пандемије коронавируса ван ковид система. Међутим, запослени у овој установи били су у болници на Карабурми и у другим клиникама где је помоћ била потребна.

Упркос томе, на Клиници за гастроентерологију ВМА успели су да ураде операцију једњака, која до сада није рађена код нас.

„И поред великог притиска, ми смо настојали да пратимо токове у медицини и за ових годину дана увели смо нову методу лечења, проширење једнака, то јест хипофарингса у почетном делу једњака ствара се једно кесасто проширење које није тако често, у Србији код око 600-700 болесника“, каже проф. др Радоје Додер, начелник Клинике за гастроентерологију ВМА.

Према његовим речима, за те пацијенте то представља озбиљан проблем јер кад дивертити нарасту гутање је отежано, јавља се кашаљ, а у тежим случајевима може се развити пнеумонија, односно упала плућа.

Јавља се у старијој животној доби, после 60. године, па оболели теже подносе тегобе.

Досадашњи начин лечења у Србији није подразумевао ендоскопску интервенцију.

„Већ 20-30 година покушава се увести минимално инвазивна хирургија, значи без резова да би што комфорније било за пацијента. Увели смо методу коју препоручује Европско удружење за дигестивну ендоскопију које у својим препорукама каже да треба настојати да се то решава ендоскопски“, објашњава др Додер. 

Током претходна два месеца, код четири пацијента ендоскопска метода је примењена у лечењу. Пацијенти нису имали никакве компликације, а имају у потпуности уклоњене тегобе.

„Само смо једног пацијента један дан болнички опсервирали, остали су ишли кући. Већ наредног дана би почињали са нормалном исхраном и праћењем у ова два месеца пацијенти су у потпуности задовољни као и ми“, истакао је др Додер.

Генетика, начин исхране и стрес против дигестивног тракта 

Генетика и начин исхране су доминантни код болести стомака и црева. Стрес је кап у препуној чаши.

„Нездрава и неправилна исхрана је једа од разлога за болести дигестивног тракта, а код других, млађих пацијената је оно што се наследи. Значи до 40-50 година је доминантна гентика“, нагласио је гост Јутарњег програма.

Дигестивни тракт можемо очувати уравнотеженом исхраном, уносом четири до пет оброка дневно. Не треба уносити велике количине хране, нити масна, калорична храна.

„Данас се не трошимо толико па као последицу имамо гојазност па онда не само да долази до оштећења дигестивног тракта и јетре него читавог организма“, указао је др Додер. 

Суштина је у пет оброка и разноврсној, уравнотеженој исхрани

Вода је најздравије пиће и треба да је уносимо редовно и више, нарочито када су високе температуре. Треба је пити пре оброка. 

Свака пета особа у Србији пати од синдрома нервозног дебелог црева. Чак 40 одсто оних који се јављају гастроентерологу чине то због овог здравственог проблема.

„Иритабилно црево не угрожава пацијента али му ремете квалитет живота“, наводи др Додер.

Коментаришући популарност дијета за редукцију телесне тежине, као и разних програма исхране, др Додер је поновио да је најважнија разноврсна и уравнотежена исхрана.

„Треба имати пет оброка распоређених током дана, разноврсну храну уносити. То је сва суштина“, поручио је др Додер.