Читај ми!

Председник САНУ Владимир Костић: Очекујем „експлозију" у лечењу Паркинсона

Широм света око десет милиона људи погођено је Паркинсоновом болешћу, а у Србији, процењује се, више од двадесет хиљада. Проф. др Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности, каже да се о тој болести нагомилало много знања, али да се још чека на право увођење наученог – у практичну примену.

Паркинсонова болест је дуготрајни дегенеративни поремећај централног нервног система, са симптомима који се јављају полако, а који се појачавају са напредовањем болести.

„Сад се разбуктала прича са адуканумабом, леком за Алцхајмерову болест, али Паркинсонова болест је интересантна зато што је то модел-болест, болест на којој смо ми учили и за друге – укључујући и Алцхајмерову болест", рекао је проф. др Владимир Костић, председник Српске академије наука и уметности. 

„Када су у питању патофизиолошки механизми, зашто настаје болест и тако даље – постигнуто је ужасно пуно, а са друге стране, када су у питању реалне терапијске процедуре свуда у свету, не само код нас него свуда у свету, у последњих четврт века, ми живимо у једној заморној и фрустрирајућој стереотипији", додао је проф. др Костић.

Наглашава да се „евентуално мењају обрасци давања активних принципа, да се ништа ново није појавило на обзорју, али и да је научено јако пуно".

„Болести попут Паркинсона и Алцхајмера данас се третирају као болести протеина – протеинопатије, где поједини занимљиви протеини заузимају конформационе, просторне структуре отпорне на разградњу, агрегирају међусобно, стварају неке протеинске инклузије унутар самих ћелија, и данас се верује да те инклузије заправо садрже тајну како настаје та болест, па су и одређени терапијски покушаји у том правцу оријентисани", објаснио је.

„Такође се покушава нешто што бисмо назвали вакцином против Паркинсонове болести – значи  антитела, с тим што је то мало другачији принцип, и за сада нема толико ни ентузијазма ни оптимизма као што смо имали када смо почињали са Алцхајмеровом болешћу", каже председник САНУ.

Костић ипак напомиње да нема одустајања.

„Ми смо у овом тренутку нагомилали један огроман број сазнања, која нису добила оно што бисмо назвали практичном применом. Али ће у једном тренутку експлозија да се догоди. И ја је очекујем унутар следећих неколико година. Не може дуго овако", истиче проф. др Костић.

Симпозијум „Паркинсонова болест: 2020/2021" у САНУ обухвата 15 предавања.

Теме скупа су базични механизми патофизиологије и генетике Паркинсонове болести, епидемиолигија и квалитет живота са том болешћу, најновија сазнања о њеним моторним и немоторним клиничким аспектима, гледишта о савременим терапијама…

 

четвртак, 28. март 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво