Нови лек за Алцхајмерову болест: Врата наде отворенa, али уз опрез

У 2019. години, Алцхајмерова болест и остали облици деменције били су на седмом месту најчешћих узрока смрти у свету.

Лек за Алцхајмерову болест дуго ишчекују и лекари и пацијенти. Само у Србији, од шест до девет одсто старијих од 65 година, има поремећај памћења.

Лек се даје као инфузија. То је моноклонско антитело и нека врста будућности у медицини. Зато је, слика пацијента који је добијао лек, обишла свет.

„Прилично сам срећан што сам добровољац. Уживам у овом путовању кроз које пролазим, а очигледно и у користима које имам. Раније када сам хтео нешто да узмем, нисам могао да се сетим где да нађем ствари у кухињи. То сада није толики проблем", каже Алдо Череза.

Лек се и даље проверава. Очекује се клиничка фаза четири која подразумева широко тестирање.

„Нажалост, у неуродегенеративним болестима ми имамо само симптоматске лекове,  значи нешто што надокнађује оно што недостаје у можданим структурама, а сада имамо нешто што би могло да промени ток болести. То је нешто што је веома ретко, и што свака наука, свака клиника и сваки пацијент очекује, јер велика је ствар ако ви успорите развој болести", рекла је проф. др Елка Стефанова, неуролог са Универзитетског клиничког центра Србије.

Лек је за пацијенте у веома раној фази болести.

„Не вреди да ви дајете лек у каснијој фази болести када је бета-амилоидно оптерећење мозга велико и када већ имате велика оштећења, и када очисти тај бета-амилоид, ви нећете добити очуване мождане структуре, што је важно. Значи, имамо много задршки, али можемо да кажемо да је то, то ће постаћи друге компаније да раде, и усавршавају и виде у чему је проблем...", додаје др Стефанова.

Код многих људи страх од Алцхајмерове болести већи је од страха од малигних болести.

Предфазе болести некада тињају и 15 година, због чега неуролози неретко кажу да је оно што виде у клиничкој пракси, у ствари, почетак краја болести.

Проф. др Елка Стефанова, изнела је за РТС, додатна запажања поводом новог лека за Алцхајмерову болест:

„То је лек који се дуго очекивао и у науци, и пацијенти су то очекивали, јер то је лек који може да промени ток болести и припада тој групи лекова, припада групи биолошке терапије. И то је нека будућност у терапији, не само код неуродегенеративних болести, него и у аутоимуним, у онкологији, реуматологији… Свуда се иде у тој биолошкој терапији која је јако важна, сматра се да је ефикасна.

Нажалост, ми не можемо много да се радујемо зато што постоји велика задршка коју је сама ФДА дала – да треба да се провери још, да треба да се спроведе клиничка фаза четири која подразумева широко тестирање лека које ће се спровести широм света, и која ће највероватније да потврди, или не потврди, да је бенефит већи од саме штетности лека.

Неке студије су показале да је лек ефикасан, али у неким студијама није добијен тај број који је значајан за побољшање. Исто тако, као и сваки лек, има неке нуспојаве које могу да буду опасне и непожељне… Може да прави вазогене едеме, било какве компликације у можданим структурама… 

Велика је задршка и међу онима који су то одобрили, и међу нама који смо са великим задовољством дочекали да се после двадесет година нешто мења, и с обзиром да је важно да се нешто мења, и нешто је ново, јер досадашњи лекови су симптоматски.

За сада, а тако ће бити и после четврте фазе испитивања, овај лек је намењен само пацијентима у веома, веома раној фази болести. Стручњаци објашњавају да ће бити намењен особама код којих се појави назнака – сумња на Алцхајмерову болест, односно код оних код којих се спроведе процедура пре терапије, измери протеин бета-амилоид. То стање се назива амилоидоза – предстање Алцхајмерове болести. Значи, лек мора да се дâ пре него што наступе и благи когнитивни поремећаји, да би био и ефикасан."

Да ли ће Србија бити један од центара за тестирање 

„Не вреди да ви дајете лек у каснијој фази болести када је бета-амилоидно оптерећење мозга велико, и када већ имате велика оштећења. И када очисти тај бета-амилоид, ви нећете добити очуване мождане структуре, што је важно. Значи, имамо много задршки, али можемо да кажемо да ће то подстаћи друге компаније да раде и усавршавају, да виде у чему је проблем, и није то само клинички важно, и за пацијенте, већ и научно, јер је бета-амилоидна формула код Алцхајмера под знаком питања и због неких других ствари.

Последњих пет година је направљена велика разлика код пацијената са Алцхајмеровом болешћу, имате и оне који су бета позитивни, али и оне који нису позитивни, и не зна се зашто, и највероватније ће овде за терапију бити укључени само бета-амилоидно позитивни, а за то, или лумбална пункција и ликвор, или посебна процедура позициона томографија која користи обележивач уживо, која ће да одредити колико је бета-амилоидно оптерећење у мозгу, то је јако важно.

Ми се надамо да ћемо ми бити један од изабраних центара за тестирање, то не зависи од нас, ми имамо све могућности које они захтевају за истраживање, као што смо до сада били у разним студијама, надамо се да ћемо бити укључени.

Сада је направљен тзв. сифт, или скретање улево, да се обрати пажња када пацијенти имају само субјективне проблеме са памћењем, који не могу још да се дијагностикују са обичним тестовима, јер потребно је специфично тестирање и одређивање бета амилоида, то је неколико степеница до клиничке слике и почетка Алцхајмерове болести.

Имате једно три, четири периода, када људи имају субјективни когнитивни поремећај, па рани благи, па неки умерени… и тек после наступа права Алцхајмерова болест о којој ми причамо, а да пре тога траје болест више година од 12 па до 25 година. Имате студије које показују да је болест почела много раније, али само у структурама можданим и таложењу бета-амилоида.

Оно што ми видимо у клиничкој пракси је почетак краја болести – то је неко оправдање, објашњење, зашто су сви лекови до сада били мање ефикасни, или нису били довољни.”